Монтан
Монтан (лат. Montanus) је био ранохршћански проповедник из 2. века и један од зачетника покрета "Новог пророчанства", касније по њему названог монтанизам. Према предању, Монтан је био евнух пре примања хршћанства. Он је прешао на хршћанство као одрастао човек. Према неким изворима пре преобраćења је био свешеник фригијског култа Велике Мајке(Кибеле), што није сасвим сигурно.[1] Чињеница је да су теолошки полемичари приговарали монтанистима да су неке ствари преузели из Кибелиног и Изидиног култа.[2] Kao još neofit, Монтан је, око 157. године[3], као још неофит, Монтан је, око 157. године,[3] почео да наступа као пророк кроз кога говори параклет (свети дух). Монтан је говорио:
Јер, праведан човек ће сијати стоструко боље од Сунца, па чак и најмањи међу вама који су спашени, (ће сиати) стоструко сјајније од “Месеца [4]
(―)
Монтан је проповедао 160-их година у малоазијској покрајини Фригији, тврдећи да је примио низ објава од светог Духа. Он је желео да извуче хршћане из друштвених односа и да оснује нову заједницу одвојену од свеета, која ће се припремити за силазак »горњег Јерусалима«.[5]Монтан је село Пепуза у Фригији прогласио Новим Јерусалимом. Са њиме су увек ишле две пророчице, Приска (или Присцила) и Максимилија, које су тврдиле да их свети Дух покреће и надахњује. Њих троје су проповедали у екстатичним стањима подстичући људе да посте и да се моле, како би доживели откровење. Код Монтана налазимо рани облик вјере у тројство Оца, Сина и светог Духа:
„Ја сам Отац, Син и Параклет. “[6]
(―)
Монтан није себе сматрао Параклетом, већ је веровао да као пророк говори у »екстази«, односно да бог преузима његове моћи и говори кроз њега. Ако су га Параклетом сматрали каснији монтанисти, то је резултат легендарне деификације..[7][8]
Монтан је заступао еклезиални пуризам, схваćање по ком у Цркви нема места за греšнике, како нам сведоčи један Монтанов »oraculum«:
„Може Црква отпустити гриех, али нећу то чинити, да не би и други грешили«.“ [9]
(―)
Монтан је умро по свој прилици неге око 177. године.
РеференцеУреди
- ^ Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
- ^ Tertulian, De ieiunio, 16
- ^ а б prema Epifaniju, Panar., 48, 1
- ^ Montanist Fragments
- ^ Erich Fromm, Dogma o Kristu (scribd)
- ^ DIDYMUS, De Trinitate, 3, 41, 1
- ^ K. BAUS, u H. JEDIN, Velika povijest Crkve, I, str. 223—228.
- ^ J. FISCHER, Die antimontanistischen Synoden des 2./3. Jahrhunderts, Ann. Hist. Conc. 6 (1974) str. 241—273.
- ^ Tertulijan, De pudicitia. 21, 7
Спољашње везеУреди
- Montanus (Britannica)
- Montanus (ccel.org)
- Montanus & Montanism (earlychurch.org)
- Montanist fragments
- Montanism (New World Encyclopedia)