Мост Акаши-каикјо

Мост Акаши-каикјо (明石海峡大橋, Akashi Kaikyō Ōhashi) или Бисерни мост[2] је висећи мост, који повезује Кобе са острвом Аваји. Изградња је завршена 1998. године и има најдужи централни распон на свету, 1.991 m (6.532 ft; 1,237 mi).[3] То је био најдужи висећи мост на свету у време свог отварања док га није претекао мост Чанакале 1915. Овај коловозни мост са шест трака повезује град Кобе, на главном острву Хоншу, у Ивеји, на острву Аваји, који је повезан (путем моста Онаруто преко теснаца Наруто) са острвом Шикоку на југозападу. Ова два моста, заједно са Великим мостом Сето између Којиме (Хоншу) и Сакаиде (Шикоку), главна су компонента мостовског пројекта Хоншу-Шикоку преко Јапанског унутрашњег мора.

Мост Акаши-каикјо
明石海峡大橋
Akashi Bridge.JPG
Мост Акаши-каикјо
Координате34° 36′ 58″ С; 135° 01′ 14″ И / 34.6162° С; 135.0205° И / 34.6162; 135.0205Координате: 34° 36′ 58″ С; 135° 01′ 14″ И / 34.6162° С; 135.0205° И / 34.6162; 135.0205
МестоОстрво Аваји
Кобе
Јапан Јапан
ВрстаВисећи мост[1]
Карактеристике
Дужина3.911[1]
Висина282,8[1]
Пуштен у рад5. април 1998.

Мост Акаши-каикјо има три распона. Централни распон је дугачак 1.991 m (6.532 ft), а сваки од два бочна распона премошћава 960 m (3.150 ft). Две главне носеће куле стоје 297 m (974 ft) изнад површине теснаца, што га чини једним од највиших мостова на свету. Централни распон је првобитно обликован тако да буде дугачак 1.990 m (6.530 ft), али земљотрес у Кобеу 1995. условио је да две куле, које су још биле у изградњи, буду још додатне три стопе (1 метар) удаљеније.[2]

Мост Акаши-каикјо стоји у сеизмички нестабилном региону који такође доживљава неке од најтежих олуја на Земљи. Стога су инжењери тако користили сложени систем противтега, клатана и носача челичних решетки како би мост могао да издржи ветрове до 290 км на сат. Упркос тим баферима, мост се може проширити и скупити неколико метара у једном дану. Изазови које мост поставља инспирисали су иновације у ветротунелима и технологији израде каблова.[2]

ИсторијаУреди

Пре него што је изграђен мост Акаши-каикјо, трајекти су превозили путнике кроз мореуз Акаши у Јапану. Често су забележене несреће, због јаке олује, а 1955. године два су трајекта потонула у мореузу, током олује, усмртивши 168 људи.[4] Ова трагедија је уверила јапанску владу да је неопходан мост. Првобитни план је захтевао мешовити железничко-друмски мост, али када је изградња моста почела у априлу 1988. године, изградња је била ограничена само на пут, са шест трака. Стварна градња започела је маја 1988. године и укључивала је више од 100 радника. Мост је отворен за саобраћај 5. априла 1998. на церемонији коју су организовали Нарухито и његова супруга Јапако из Јапана, заједно са министром грађевине.[5]

СтруктураУреди

 
Главна кула.
Видео моста, са брода.

Мост има три распона. Централни распон је дугачак 1.991 m (6.532 ft; 1,237 mi) и друга два дела 960 m (3.150 ft; 0,60 mi). Мост је дугачак 3.911 m (12.831 ft; 2,430 mi) укупно. Две куле су првобитно биле 1.990 m (6.530 ft; 1,24 mi), пре земљотреса у Кобеу 17. јануара 1995.[3]

Мост је дизајниран тако да може да издржи ветрове од 286 km/h (178 mph), земљотресе до 8,5 и јаке морске струје. Челични каблови имају 300.000 km (190.000 mi) жице: сваки кабал је 112 cm (44 in) у пречнику и садржи 36.830 жице.[6][7]

Мост Акаши-каикјо има укупно 1.737 светла: 1.084 за главне каблове, 116 за главне куле, 405 за носаче и 132 за сидришта. Комплети три високоинтензивне сијалице у црвеној, зеленој и плавој боји налазе се на главним кабловима. РГБ модел у боји и рачунарска технологија омогућавају различите комбинације. Двадесет и осам образаца користи се за прилике као што су државни или регионални празници, дани сећања или свечаности.[8]

Куле су смештене у подручју јаких плимних струја где брзина воде прелази 7 чворова (око 3,6 м/с).[9]

ТрошакУреди

Укупни трошкови се процењују на 500 милијарди ¥ или 3,6 милијарди евра (курс из 1998).[5] Планира се да ће то бити враћено наплаћивањем путарине за прелазак преко моста. Она износи 2.300 јена, а мост користи око 23.000 аутомобила дневно.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Akashi Kaikyo Bridge at Structurae
  2. ^ а б в „Akashi Kaikyo Bridge”. 
  3. ^ а б „Akashi Strait Bridge | bridge, Japan”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 8. 2020. 
  4. ^ „Japanese Railway Ships”. www.japaneserailwaysociety.com. Приступљено 24. 8. 2020. 
  5. ^ а б Cooper, James D. „World's Longest Suspension Bridge Opens in Japan”. United States Department of Transportation – Federal Highway Administration. Приступљено 14. 2. 2012. 
  6. ^ Akashi Kaikyo Bridge
  7. ^ Friedl, Jeffrey (9. 12. 2008). „Heavy Lifting: Supporting the Longest Suspension Bridge in the World”. Jeffrey Friedl's Blog. 
  8. ^ „Akashi Kaikyo Bridge, Akashi Strait, Japan”. Приступљено 26. 4. 2015. 
  9. ^ „Scour protection at Akashi Kaikyo bridge”. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2019. Приступљено 5. 5. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Kaye Patchett (1. 10. 2004). Building World Landmarks - The Akashi-Kaikyo Bridge. Building World Landmarks (на језику: енглески) (1st изд.). Blackbirch Press. ISBN 1410301400. 
  • Mark Thomas (1. 6. 2002). The Akashi Kaikyo Bridge: World's Longest Bridge (на језику: енглески) (1st изд.). Powerkids Pr. ISBN 0823959902. 
  • Sreenivas Alampalli; William J. Moreau, ур. (5. 11. 2015). Inspection, Evaluation and Maintenance of Suspension Bridges Case Studies (на језику: енглески) (1st изд.). CRC Press. ASIN: B017A30Z40. 

Спољашње везеУреди