Музејско острво

музеј у Немачкој

Музејско острво (нем. Museumsinsel) у Берлину, Немачка, је северни део острва на реци Шпреја, у градском центру. На њему се налазе неки од најзначајнијих светских музеја.

Локација Музејског острва (црвено)
Музејско острво

Музеје су градили пруски краљеви, а њихове богате колекције уметнина и археологије постале су јавно добро 1918.

Стари музеј

Стари музеј (нем. Altes Museum) је најстарији музеј на острву, изграђен 1830. Архитекта је био Карл Фридрих Шинкел. Краљ Фридрих Вилхелм III је овде основао прву јавно изложену збирку старина (нем. Antikensammlung).

Нови музеј (нем. Neues Museum), изграђен 1859. године, дело је Аугуста Штилера, Шинкеловог ученика. Зграда је скоро потпуно уништена у Другом светском рату, али је данас обнављена. Од 2009. године овде су поново изложене египатске и праисторијске археолошке колекције.

Стара Национална галерија

Стара Национална галерија (нем. Alte Nationalgalerie) изграђена је 1876. године, по пројектима Аугуста Штилера. У њој је изложена вероватно највећа колекција немачког сликарства 19. века. Првобитно језгро колекције је била донација банкара Јоахима Вагенера. Зграда је тешко оштећена у Другом св. рату, а поново је отворена после реконструкције 2001. Колекција скулптура, некад чувана у овом музеју, сада се налази у посебном простору (бившој цркви: нем. Friedrichswerdersche Kirche).

Музеј Боде, на северном крају Музејског острва

Музеј Боде (нем. Bode Museum), отворен је 1904. као Музеј цара Фридриха. Данас је зграда музеја у стању реконструкције. Планирано је да буде поново отворена за јавност 2006. У њој ће бити изложене колекције скулптура, позноантичке и византијске уметности.

Пергамски музеј

Последњи од музеја на острву је Пергамски музеј (нем. Pergamonmuseum) изграђен 1930. године у коме се налазе оригиналне реконструисане грађевине, као што су Пергамски жртвеник и Капија пијаце из Милета. Делови ових реконструкција потичу са оригиналних археолошких налазишта.

Цела ова група музеја је проглашена делом УНЕСКО-ве листе Светског наслеђа 1999. године.

Спољашње везе

уреди