Муса Кесеџија, познат и као Муса Разбојник и Муса Одметник, легендарни је негативац српске епске поезије и бугарског и македонског фолклора. Најпознатији је као ривал Марку Краљевићу, хероју српског фолклора.[1] Стојан Новаковић у делу Стара српска војска, наводи да је лик Мусе Кесеџије базиран на историјском лику Мусе Челебија, сина султана Бајазита, који се историјски никада није борио против Марка Краљевића.[2]

Марко Краљевић и Муса Кесеџија, слика Владислава Тителбаха (1900). Муса Кесеџија је лево.

Њих двојица су опевани у 14. веку у епској песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија из циклуса народних песама који се наставља на Косовски циклус.

Песма говори о томе како је у једној крчми у Стамболу пијани Муса Арбанас одлучио да после девет година службовања цару напусти службу и одметне се јер за узврат ништа није добио. Прича како ће да се пресели на приморје и да ће да затвори скеле и друмове око приморја и на ченгеле око куле вешати хоџе и хаџије који покушају да прођу његовим друмом. Пошто је тако и урадио кад се отрезнио цар је дуго тражио некога ко би успео да убије Мусу, али му то није успевало. Тада су из тамнице где је био заточен извукли Краљевић Марка који се после дугог тамновања три месеца опорављао за мегдан. На крају одлази на приморје и касније се враћа код цара и доноси му Мусину главу као доказ да га је победио.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Марко и Муса
  2. ^ Стојан Новаковић, Стара Српска војска, Историјске скице из „Народ и земља у старој српској држави стр.103
  3. ^ „Лектире”. 

Спољашње везе

уреди

Народна епска песма