Муса од Партије
Муса, такође позната и као Тхермуса, била је краљица Партског царства од 2. године пре нове ере до друге године нове ере. Првобитно краљица Партског монарха Фратa IV (владао 37 п.р.не до 2 г.п.н.е), убила је Фратa и владала царством са својим сином, Фратом V. Она је прва од само три жене која су владала у историји Ирана, а остале су две сасанидске сестре из 7. века Боран (владала 630–630, 631–632) и Азармидохт (владала 630–631).
| Муса од Партије II | |
|---|---|
 Биста из Националног музеја Ирана на којој је Муса, коју је ископао француски тим у Хузестану 1939.II | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Муса Партска |
| Датум смрти | 2.г.н.е. |
| Породица | |
| Супружник | Фрат IV |
| Краљица Партског царства | |
| Период | 2. п. н. е. – 2 г.н.е. |
| Претходник | Фрат IV |
| Наследник | Фрат V |
Биографија уреди
Муса је била римска конкубина коју је римски цар Август (владао 37. п. н. е. до - 14. п. н. е.) дао Партском владару Фрату IV (владао 37п. н. е. до – 2п. н. е.), после споразума са римским царем Августом (владао 27.п. н е.-14. н. е.) 20. г. пре нове ере, у којем су Парћани признали римску хегемонију над Јерменијом, док су Римљани заузврат признали Еуфрат као границу.[1] Муса је брзо постао краљица и миљеница Фрата IV, родивши му Фратасеса (Фрат V).[2] Како се извештава под њеним утицајем, Фрат IV је послао своја четири прворођена сина у Рим како би спречили сукоб због његове наследнице.[3] Међутим, 2. п. н. е. Муса је отровала Фрта IV и ставила уз себе свог сина Фрата V (који је био нелегитимни син) да заједно управљају царством.[4]
Међутим, након краћег периода владавине, обоје су свргнути и погубљени од стране племства, које је две године касније на престол поставо извесног Орода III.[5]
Референце уреди
- ^ Kia 2016, стр. 199; Schippmann 1986, стр. 525–536
- ^ Kia 2016, стр. 198; Schippmann 1986, стр. 525–536
- ^ Kia 2016, стр. 198; Dąbrowa 2012, стр. 173; Schippmann 1986, стр. 525–536
- ^ Kia 2016, стр. 199; Richardson 2012, стр. 161
- ^ Kia 2016, стр. 199; Dąbrowa 2012, стр. 174
Извори уреди
- Dąbrowa, Edward (2012). „The Arsacid Empire”. Ур.: Daryaee, Touraj. The Oxford Handbook of Iranian History. Oxford University Press. стр. 1—432. ISBN 0-19-987575-8. Архивирано из оригинала 01. 01. 2019. г. Приступљено 20. 02. 2020.
- Kia, Mehrdad (2016). The Persian Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]. ABC-CLIO. ISBN 978-1610693912.
- Marciak, Michał (2017). Sophene, Gordyene, and Adiabene: Three Regna Minora of Northern Mesopotamia Between East and West. BRILL. ISBN 9789004350724.
- Richardson, J.S. (2012). Augustan Rome 44 BC to AD 14: The Restoration of the Republic and the Establishment of the Empire. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-1954-2.
- Schippmann, K. (1986). „Arsacids ii. The Arsacid dynasty”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 5. стр. 525—536.
- Schmitt, Rüdiger (2005). „Personal Names, Iranian iv. Parthian Period”. Encyclopaedia Iranica.