Википедија

Надутост трбуха

Надутост трбуха, метеоризам, флатуленција, ветрови (народни израз), је осећаја напетости или пуноће у трбуху праћено избацивањем гасова, као последица накупљања велике количине гасова у шупљинама трбушне дупље. Надутост трбуха је само један од симптом који прати неке органске промене у организму.[1]

Надутост трбуха
ЛатинскиMeteorismus
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностПатологија

Све већи број људи данас пати од тегоба у виду надимања и повећане количине гасова у цревима - флатуленција. Овај поремећај није само социјално ометајући и непријатан симптом већ може особи стварати грчеве и болове, а може имати и штетне последице по организам пилота и астронаута у току њиховог боравка на великим висинама, у зони сниженог атмосферског притиска. Исте тегобе могу имати и неке друге професије (рониоци, кесонски радници, медицинки техничари у барокоморама[2] итд.), који су изложени честим променама барометарског притиска.

Етиологија

уреди

Надутост трбуха најчешће је последица брзог начина живота и лоших навика при јелу. Свака особа има одређену количину гасова у цревима, који настаје на један од следећих начина;[3]

Патофизиологија

уреди

На варење хране имају утицаја желудачна киселина ензими желуца и црева и жуч. Ове супстанце се луче под утицајем хране или распадних продуката хране врло прецизним редоследом. Редослед као и количину излучених супстанци потребних за варење може пореметити лош састав унете хране, пребрзо и халапљиво гутања или преобилан унос хране итд. Главни механизми у настанку надутости су;[3]

1. Аерофагиа или гутање ваздуха је;

  • Неуротска навика, која је често одраз нерешених унутрашњих сукоба (психосоматски поремећаји)
  • Неправилан начин жвакања и гутања хране, са којом се гута и већа количина ваздуха.

2. Поремећај пасажа у цревима, ремети протока гасова због;

  • Прираслица (адхезије у цревима)
  • Функционалних поремећаја: спазам црева, посебно леве флексуре (кривине) дебелог црева, ("синдром леве флексуре")
  • Дневних осцилација у пасажи: од јутра према вечери симптоми надутости расту.

3. Повећано умножавање бактерија доводи до повећаног стварања гаса у цревима, (интраинтестинални гас);

  • Када је храна богата превеликом количином баластних материја (целулозом у виду хлеба од пуног зрна мекиња, купуса, кеља, ротквица и сл) или угљеним хидратима, долази до повећаног стварања гасова
  • Генетички поремећај у дебелом цреву праћен лошом апсорпцијом.
  • Конзумирање дијеталних влакана
  • Бактеријска инфекција црева
  • Гастроинтестинална диспепсија изазвана нетолеранцијом на млеко и млечне производе
  • Злоупотреба Сорбитола, као замене за шећер,
  • Поремећаји у раду панкреаса.[4]
  • Употреба неки лекова (антибиотици, етерична уља, лаксативи, ацетилцистеин, препарати гвожђе) могу нарушити бактеријску флору у цревима уз неконтролисано умножавање патогених бактерија.

4. Смањена ресорпција гаса из црева, је такође један од узрока надутости због;

  • Илеуса (везана црева) који нарушава проток и умањује ресорпцију гаса кроз зид црева
  • Инсуфицијенција десног срца
  • Оштећење артериовенске циркулације јетре изазвано цирозом.

5. Функционална и органска обољења дигестивног система, често су узрок надутости као што су;

Један део гасова се нормално апсорбује из црева, а један део се избацује напоље у виду флатуса-прдежа. Када је апсорпција гасова смањена, а њено стварање повећано, или пражњење црева отежано због затвора долази до појаве надутости - метеоризма.

Састав гасова у флатусу

уреди

Азот је главни гас код надутости, уз угљен-диоксид, који је присутан у вишим количинама од оних који се уносе испијањем газираних напитака. У појединим случајевима у гасу се може налазити комбинација водоника и метана што представља опасну смешу гасова која при неким електрохируршким интервенцијама или током боравка у средини богатој кисеоником (као што је боравак у хипербаричним коморама) може експлодирати. Међутим савремена средства за припрему болесника пре интервенције су ову опасност практично отклонила, а и метан није заступљен код свих људи у флатусу.

У једној студији у измету, од девет одраслих, само пет узорака садржавало је материје способне за производњу метана. Слични резултати се налазе у узорцима добијеним анализом гаса у ректуму.

Главне компоненте гасова у флатусу у проценту су;

Током елиминације у спољну средину флатус има непријатан мирис, који је углавном резултате ниске молекуларну тежине масних киселина, као што су; бутерна киселина (бутер има ужегао мирис) и сумпора односно његових деривата, као што су водоник сулфид (мирис покварених јаја) и карбонил сулфид. Непријатан мирис може бити узрокован и присутношћу микрофлоре и великог броја бактерија и њиховог присуства са изметом у ректуму.

Феномен надутости трбуха у ваздухопловству

уреди

Појава гасова у шупљим органима трбуху, код пилота, астронаута и особа које бораве у хипобаричним барокоморама, може изазавати знатан утицај на ток дисања често праћен јаком нелагодношћу и интензивним болом у трбуху. Такође овај проблем могу да имају и рониоци, кесонски радници и особе које се лече у хипербаричним барокоморама током изрона.

Количина гаса није подједнака у свим трбушним органима. Највећа количина је у желуцу и доњим партијама црева (дебело и завршно црево-ректум), и износи 150-500 ml.

Почев од 4.920 m висине јављају се прве тегобе изазване ширењем гасова у трбуху. На висини од 10.000 метара гас у трбуху има 4 пута већу запремину него на нивоу мора, На тој, и већим висинама надутост може имати за последицу подизање дијафрагме (пречаге) и ремећење нормалног процеса дисања. Уколико пилот на тим висинама удише преко кисеоничке маске кисеоник под натпритиском поремећаји у грудном кошу су још интензивније. Даље овај гас може да изазове и рефлексну вазомоторну реакцију коју прати; знојење, пад крвног притиска, све до губитка свести. Ако је слузокожа црева преосетљива, због надражаја или дејства алергена из хране, тада и минималне количине гаса могу довести до појаве јаких болова. Појава ових поремећаја може значајно да утиче на безбедност управљања летелицом, а због тренутног поремећаја свести може изазвати и катастрофу.

Сличне појаве имају и рониоци, кесонски радници и особе које бораве у хипербаричним коморама на већим дубинама током изрона. Са спуштањем испод површине мора због пораста амбијенталног притиска долази до сабијање гаса у шупљим органима трбуха, што обично не причињава тегобе. Али са повратком на површину (изрон) и пада амбијенталног притиска, долази до наглог ширења гаса у трбуху који изазива сличне тегобе као код пилота.[7]

 
Са висином пада притисак у атмосфери а расте притисак у затвореној шупљини (балону), до његовог пуцања. Исто се дешава и са гасом заробљеним у шупљим органима тела, уколико из њих кроз телесне отворе не излази вишак гаса.
Волумен гаса у унутрашњости тела на различитим висинама
Барометарски притисак (mmHg) Висина (мет.) Релативни волумен гаса (лит.)
760 0 1
520 3200 1,5
350 6500 2,4
226 9800 4,0
141 13.200 7,6
87 16.390 17,0
54 19.700 102,0

Превентивне мере;

  • Редовном контролом здравственог стања, благовремено открити поремећаје и болести које могу утицати на надутост трбуха, а лицима код којих се открију ови поремећаји привремено забранити боравак у атмосфери повишеног или сниженог притиска.
  • У време летења, роњења, боравка у кесонима и барокоморама, избегавати употребу хране за коју је познато да надима, хране која иритира слузокожу дигестивног тракта и конзумирање газираних напитака.
  • У случају тегоба, опробаним методама, (подригивањем и избацивањем гасова преко ректума), настојати да се са променом амбијенталног притиска из дигестивног тракта избаци што већа количина гаса, што доводи до изједначавања притиска у шупљим органима трбуха са околним притиском и престанка тегоба.

Лечење

уреди

Примена лекова

уреди

За лечење надутости користе се;

  • Препарати који везују гасове (Диметикон)
  • Спазмолитици или препарати који смањују грчеве
  • Биљни лековити препарати из групе карминатива, који смањују надутост и стимулишу варење.

Конзервативно лечење

уреди
  • Топле купке или термофор на трбуху
  • Масирање трбуха у смеру кретања казаљке на сату почевши од доњег десног дела трбуха навише затим испод ребара налево и потом наниже до доњег левог дела трбуха у трајању од око 5 минута.
  • Примена чаја од камилице или нане са кимом и/или анисом.[8]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Ristić M. Meteorizam i flatulencija u:Klinička propedevtika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd (1990). стр. 600-601
  2. ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
  3. ^ а б „Диајагноза метеоризма”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  4. ^ „Pankreatitis”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2013. г.  Приступљено 27. 2.2013
  5. ^ а б „Colitis ulcerosa-улцерозни колитис”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  6. ^ „Аномалије танког и дебелог црева”. Приступљено 21. 7. 2009. 
  7. ^ Aviation, Space, and Environmental Medicine - A peer reviewed monthly publication that was first published in 1975 and is indexed in PubMed. (ISSN 0095-6562)
  8. ^ „Гас у дигестивном тракту”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2010. г.  Преузето;21.07.2009

Спољашње везе

уреди
Класификација



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надутост_трбуха&oldid=28873739”