Национални парк Дунав-Ипeљ

Национални парк Дунав-Ипeљ један је од најразноврснијих националних паркова у Мађарској.[1]

Национални парк Дунав-Ипeљ
IUCN категорија II (национални парк)
Dobogoko kilatas.jpg
Поглед на Дунав са врхова Вишеграда
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Дунав-Ипeљ
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Дунав-Ипeљ
Мјесто Мађарска
Координате47° 46′ 00″ N 18° 57′ 00″ E / 47.76667° СГШ; 18.95000° ИГД / 47.76667; 18.95000Координате: 47° 46′ 00″ N 18° 57′ 00″ E / 47.76667° СГШ; 18.95000° ИГД / 47.76667; 18.95000
Површина60.314 ha (149.040 acres)
Основано1997. године
Управљачко тијелоМађарска

Основан је 28. новембра 1997. године. Тренутно подручје рада управе обухвата три жупаније: Пешта, Комаром-Естергом и Фејер.[2] Национални парк Дунав-Ипељ обухвата планине Пилиш, Вишеград и Бержењ, нетакнуте делове долине Ипељ и делове острва Сентандреје. Подножје планина Пилиш, које се протеже од Острогона до Будимпеште, састављено је од кречњака и доломита. Већина од 200 пећина Националног парка налази се на овом подручју и станишта су ретким врстама шишмиша.

ФлораУреди

Флора Националног парка изузетно је сложена. Варира од храстових шума, заједница храста лужњака и обичног граба те лугова букве преко шума у гудурама до вегетације поплавних подручја уз реке. На вишим, хладнијим деловима планинских падина храст китњак меша се са грабовима и ствара шуме храста китњака и обичног граба. Будући да храст расте ниже, формира дебели слој који пружа хлад. У овим мрачнијим деловима шуме мање је развијен ниво жбуња а на нивоу биљака живи само неколико вишегодишњих врста, као што је добро позната висибаба, која лето и зиму проводи под тлом у облику луковице. Предео речних долина врло је различит од онога на Пилишу и Бержењу. На обалама уских потока расте црна јова, а у нижим крајевима жалосна врба. Природни планински травњаци плитког су тла, без дубоких шума. На стеновитим гребенима и јужним, стрмим падинама налазе се каменити травњаци. На местима где су бољи услови тла развијају се ливаде.

ФаунаУреди

Национални парк пружа сигуран дом многим, више или мање угроженим, животињским врстама. Инсекти, водоземци, гмизавци, птице и сисари успевају на заштићеним подручјима брда, долина и водених станишта. Kада говоримо о птицама, орао крсташ, соко, пчеларица и детлић лежу јаја у овим заштићеним подручјима. Стрижибуба је величанствен пример из фауне инсеката, а такође се појављује на логотипу националног парка. Широко је распрострањена у старијим буковим шумама, али смањење подручја тих шума прети њиховом опстанку. Рис је готово у потпуности нестао из овога подручја на почетку XX века. У посљедњих 10 година у Бержењу су забележена само повремена опажања. Рис је изузетно опрезан месождер, осетљив на узнемирујуће присуство човека.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди