Неофолк, познат и као пост-индустријски или апокалиптични фолк, је врста експериментална музике која спаја елементе савременог фолка и индустријске музике проистекле из панк рок кругова током осамдесетих.[1] Звук неофолк композција може бити искључиво акустичан или комбинација акустичних фолк инструмената и разних других звукова.[2] Карактеристичне су теме из области историјског и културног наслеђа, паганизма, предања и митологије.

Неофолк
Стилско пореклоФолк  • Експериментална музика  • Панк рок  • Дарквејв
Културолошко порекло1980е, Уједињено Краљевство и САД
Типични инструментиакустична гитара
Мејнстрим популарностниска, углавном у Европи

ПовестУреди

 
Sol Invictus in live concert

Термин "неофолк" потиче из езотеричких музичких кругова који су почели да користе термин крајем 20. века да опишу музичке утицаје музичких група попут Death In Junе и Sol Invictus.[2]

Англо-америчка фолк музика са темама и звуковима сличним неофолку датира све до 1960их.[2] Фолк музичари попут Vulcan's Hammer, Changes, Леонард Коен, и Comus могу се сматрати носиоцима правца који ће се касније утицати на развој неофолк стваралаштва. Каснији радови чланова бенда Велвет андерграунд, посебно Лу Рида су велики утицаји на неофолк..[1]

КултураУреди

Већина уметника који стварају неофолк музику фокусира се на архаично као и културалне и књижевне референце. Месне традиције и локална веровања су честе теме, као и езотеријске и историјске теме.[2] Разне форме неопаганизма и окултизма су важне теме неофолк аутора. Рунско писмо, значајна европски пагански локалитети и друго врсте изражавања интересовања за античко и предачко наслеђе су уобичајен неофолка. Референце на ове теме су често садржане унутар имена бендова, омота албума, одевним комбинацијама и другим врстама уметничког израза. Поједини музичари су повезаност ка паганском објаснили као део ширег неопаганског буђења.[3]

Многи бендови су наведено буђење описивали кроз метафоре, често позајмљене из фашистичких симбола и слогана, због чега је жанр довођен у везу са екстремном десницом, чему се снажно противе љубитељи жанра.[4] Као резултат притужби, поједине неофолк музичке групе су јавно изразиле противљење коришћењу фашистичких тема.[5]

Повезани термини и стиловиУреди

Апоколаптични фолкУреди

Као описни термин за сличну врсту музике, апоколаптични фолк је коришћен пре термина неофолк.[6]

Фолк ноарУреди

Други недовољно јасни термини који се користе да опишу музику из овог жанра су "мрачни фолк" (фолк ноар) и "пагански фолк". Ови термини су општи и такође описују разне форме музике.

Милитарни попУреди

"Милитарни поп" је жанр који има заједничке црте са неофолком и развијао се упоредо и блиско са неофолком.[7]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Webb, Peter (2007). „Neo-Folk or Postindustrial Music”. Exploring the Networked Worlds of Popular Music. Routledge. ISBN 9780415956581. »One milieu to develop out of Punk was the scene that later became known as either apocalyptic folk, postindustrial, or later neo-folk.« 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Neumann-Braun, Klaus; Schmidt, Axel (2008). Die Welt der Gothics: Spielräume düster konnotierter Transzendenz [The World of the Goths: Scopes of a darkly-connoted Transcendence] (на језику: German) (2nd изд.). VS Verlag für Sozialwissenschaften. стр. 280. ISBN 3-531-15880-5. 
  3. ^ "I'm very happy about that because I see Death In June as part of a European cultural revival. I'm pleased that the Old Gods are being resurrected, for want of a better word. Old symbols. I feel very pleased that I am a part of that process and that I have had influence. At this stage in the game, so to speak, it's not false modesty to say that I am content with my influence." Powell, Erin. Interview with Douglas Pearce Архивирано 2007-10-18 на сајту Wayback Machine, 2005.
  4. ^ Anton Shekhovtsov (2009) Apoliteic music: Neo-Folk, Martial Industrial and ‘metapolitical fascism’, Patterns of Prejudice, 43:5, 431-457, DOI: 10.1080/00313220903338990
  5. ^ Kelly, Kim; Joyce, Colin (2018-08-21). „Unmasking Gaylord, Black Metal's Latest Anti-Fascist Enigma”. Noisey (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-19. 
  6. ^ Rehill, Anne (2009). The Apocalypse Is Everywhere: A Popular History of America's Favorite Nightmare. Greenwood Publishing. стр. 205. ISBN 0-313-35438-3. 
  7. ^ Brill, Dunja. „Transgression ohne Queer – die Inszenierung martialischer Männlichkeit als 'Anti-Drag' in der Industrial- und Extreme Metal-Szene [Transgression without 'Queer' – the Staging of martial Masculinity as being 'Anti-Drag' in the Industrial and Extreme Metal Scene]”. Ур.: Nagelschmidt, Ilse; Wojke, Kristin; Borrego, Britta. Interdisziplinäres Kolloquium zur Geschlechterforschung: Die Beiträge [Interdisciplinary Colloquium on Gender Research: the Contributions] (на језику: German). Peter Lang. стр. 133. 

ЛитератураУреди