Нова Низоземска
Нова Холандија (хол. Nieuw-Nederland, лат. Nova Belgica, Novum Belgium) је била колонија Низоземске републике из 17. века која се налазила на источној обали данашњих Сједињених Држава. Територије на које је полагала права простирале су се од полуострва Делмарва све до крајњег југозапада Кејп Кода, док су уже насељене области данас део средњоатлантских држава Њујорк, Њу Џерзи, Делавер и Конектикат, са малим испоставама у Пенсилванији и Роуд Ајланду. Главни градколоније Нови Амстердам био је смештен на јужном рту острва Менхетна на њујоршкој луци .
Колонија је била замишљена као приватни пословни подухват ради искоришћавања северноамеричке трговине крзном. Током првих деценија, Нова Холандија је прилично споро насељавана, делимично као резултат лоше вођене политике Холандске западноиндијске компаније и делимично као резултат сукоба са Индијанцима. Насеобина Нова Шведска сместила се на јужном крају Нове Холандије, док је њена северна граница поново повучена да би се задовољила нарастајућа Нова Енглеска. Током 1650-их, колонија је доживела драматичан раст и постала главна лука за трговину у северном Атлантику. Предаја Форт Амстердама Енглеској 1664. је формализована 1667. што је довело до Другог англо-холандског рата. Холанђани су 1673. поново заузели ово подручје, али су препустили по одредбама Другог венстминстерског мира чиме је наредне године окончан Трећи англо-холандски рат.
Становници Новог Холандије били су амерички староседеоци, Европљани и Африканци, а оби последњи су доведени као робовска радна снага. Потомци првобитних досељеника су играли истакнуту улогу у колонијалној Америци. Наредна два века, култура Нове Холандије је карактерисала овај регион (данашња престонички дистрикт око Олбанија, долину Хадсона, западни Лонг Ајланд, североисточни Њу Џерзи и Њујорк).
 | Овај чланак везан за историју САД је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |