Нова квир кинематографија

Нова квир кинематографија је термин који је први сковао академик Б. Руби Рич у часопису Sight & Sound[1] 1992. да би дефинисао и описао покрет у независном стварању филмова са квир тематиком раних 1990-их.

Покрет је познат и као Квир нови талас.[2]

Дефиниција уреди

Термин се развио из употребе речи квир у академском писању 1980-их и 1990-их као инклузивног начина описа геј, лезбејских, бисексуалних и трансродних идентитета и искуства, као и дефинисања облика сексуалности који је био флуидан и субверзиван у односу на традиционална схватања сексуалност.

Главни филмски студио који је расправљао о овим питањима је прикладно назван New Line Cinema са својом дивизијом Fine Line Features. Од 1992. године, овај феномен су описали и разни други академици и коришћен је за описивање неколико других филмова објављених од 1990-их. Филмови покрета обично деле одређене теме, као што су одбацивање хетеронормативности и животи ЛГБТ протагониста који живе на рубу друштва.[3]

У 21. веку уреди

Почевши од 2010-их, велики број ЛГБТ филмских стваралаца, укључујући Роуз Троче и Тревиса Метјуза, идентификовали су новији тренд у ЛГБТ филмском стварању, у коме се утицај нове квир кинематографије развијао ка универзалнијој привлачности публике.[4]

Рич, зачетник фразе нове квир кинематографије, идентификовао је појаву мејнстрим филмова са ЛГБТ тематиком касних 2000-их, као што су Планина Броукбек, Милк и Деца су океј, као кључни моменат у еволуцији жанра.[5]

И Троче и Метјуз издвојили су Потрес мозга Стејси Пасон из 2013., филм о брачној невери у којем је лезбејство централних ликова релативно мањи аспект приче, а примарна тема је како дугорочна веза може постати проблематична и неиспуњена без обзира на родну конфигурацију, као истакнути пример тренда. Француски филм Плава је најтоплија боја, који је освојио Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 2013. године, такође је издвојен као запажен пример.[6]

Утицајни филмови квир кинематографије уреди

Референце уреди

  1. ^ „New Queer Cinema | Sight & Sound”. British Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-26. 
  2. ^ Kuhn, Annette; Westwell, Guy (2012-12-20), New Queer Cinema (на језику: енглески), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-958726-1, doi:10.1093/acref/9780199587261.001.0001/acref-9780199587261-e-0478, Приступљено 2021-12-26 
  3. ^ „NEW QUEER CINEMA - Movie List on mubi.com”. web.archive.org. 2013-03-16. Архивирано из оригинала 16. 03. 2013. г. Приступљено 2021-12-26. 
  4. ^ „https://twitter.com/2013/03/09/cruising-with-travis-mathews-the-nightcharm-interview”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2021-12-26.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  5. ^ Q (radio show) (на језику: енглески), 2021-07-18, Приступљено 2021-12-26 
  6. ^ „StackPath”. xtramagazine.com. Архивирано из оригинала 26. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-26.