Оан (応安) је јапанска ера (ненко) Северног двора током првог раздобља Муромачи периода, познатог још и као Нанбокучо период. Настала је после Џоџи и пре Еива ере. Временски је трајала од фебруара 1368. до фебруара 1375. године.[1] Владајући цареви у Кјоту били су Го-Когон и Го-Енју [2] а у Јужном двору у Јошину цар Чокеи. У исто време на југу текла је ера Шохеи (1346–1370) праћена ером Кентоку (1370–1372) и Бунчу (1372–1375).

Важнији догађаји Оан ере уреди

 
Царске престонице током „Нанбокучо“ периода. Власт се делила на два двора: Северна престоница била је у Кјоту, а Јужна у граду Јошино.
  • 1368. (Оан 1): Након смрти цара Го Муракамија, Јужни двор проглашава цара Чокеија за наследника трона.[3]
  • 1370. (Оан 3): Имагава Садајо послат је да покори острво Кјушу.[3]
  • 1371. (Оан 4): Покушај да се успостави примирје.[3]
  • 1373-1406. (Оан 6 - Оеи 13): Отварају се амбасаде између Кине и Јапана.[3]
  • 1374. (Оан 7): Цар Го-Енју заузима Северни трон.[3]

Референце уреди

  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Ō-an" in Japan encyclopedia. стр. 731; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today.
  2. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. стр. 310-312.
  3. ^ а б в г д Ackroyd, Joyce. (1982) Lessons from History: The "Tokushi Yoron". стр. 329.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Ера
Оан

1368–1375.