Онисифор и Порфирије
Онисифор и Порфирије (? - око 284—305)[1] - ранохришћански светитељи и мученици који су пострадали почетком 4. века за време прогона хришћана од стране римског цара Диоклецијана (284-305).[2]
Због отвореног проповедања Јеванђеља Онисифор и Порфирије, били су подвргнути тешким мукама и мучењима. Тукли су их по целом телу, стављани су на дугачке тигање, ложили ватру, палили их.
Након тога, везани су за жестоке, дивље коње, који су их вукли по каменитом и неравном тлу.[3] Свети мученици биили су на тај начин потпуно растргани, и у таквим мукама су умрли.
Верници су сакупили поцепане остатке светитеља и часно их сахранили.
О боравку светих моштију Онисифора и Порфирија у селу Пангијану, у Македонији, близу горе Пангеја, и о чудима која из њих теку, помиње се у 9. оди канона који је саставио св. Јосиф Песмописац (? -886).
Православна црква помиње свете мученике Онисифора и Порфирија 22. новембра (9. новембар по јулијанском календару).[4]
Извори уреди
- ^ „Жития святых по изложению свт. Димитрия Ростовского/Ноябрь/9 — Викитека”. ru.wikisource.org (на језику: руски). Приступљено 2022-11-16.
- ^ „СВЕТИ МУЧЕНИЦИ ОНИСИФОР И ПОРФИРИЈЕ; СВ. НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-23.
- ^ „Православни подсетник”. www.pravoslavno.rs. Приступљено 2024-01-23.
- ^ „Свети мученици Онисифор и Порфирије | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-11-16.