Опсада Сидона

Опсада Сидона из 1110. године један је од догађаја у Светој земљи који је уследио након крсташког заузећа Јерусалима у Првом крсташком рату 1099. године. Део је Норвешког крсташког рата.

Опсада Сидона
Део Норвешког крсташког рата
Сигурд и Балдуин на реци Јордану, Герард Мунт.
Време 19. октобар - 5. децембар 1110. године Место Сидон, Фатимидски калифат, данашњи Либан. Исход Победа крсташа. Оснивање Господства Сидон.
Сукобљене стране
Краљевина Норвешка, Јерусалимска краљевина, Млетачка република	Фатимидски калифат
Команданти и вође
Сигурд Крсташ, Балдуин I Јерусалимски, Орделаф Фалиеро

Опсада

На лето 1110. године норвешка флота од 60 бродова, са 5000 људи, пристигла је у Левант, на челу са краљем Сигурдом. Допловивши у Акру (или у Јафу), Сигурд је срдачно дочекан од стране јерусалимског краља Балдуина I. Заједно су одјахали на реку Јордан, након чега је Балдуин затражио помоћ од норвешког краља у заузимању луке на обали коју су држали муслимани. Норвешки и јерусалимски крсташи отпочели су опсаду Сидона. Тврђава је поново подигнута од стране Фатимида 1098. године. Имали су помоћ млетачке војске, предвођене дуждом Орделафом Фалиером. Балдуинова армија опсела је град са копна, док су га Норвежани опсели са мора. Опсада са мора била је неопходна како би се спречио довоз савезника браниоцима из фатимидске луке у Тиру. Град је пао након 47 дана опсаде. Постао је престоница новоформираног Господства Сидон.

Извори

• Battles and sieges, Tony Jaques
• The Crusades and the expansion of Catholic Christendom, 1000-1714, John France
• The Second Crusade, Jonathan Phillips
• The chronicle of Ibn al-Athīr for the crusading period from al-Kāmil fīʼl-taʼrīkh, ʻIzz al-Dīn Ibn al-Athīr and Donald Sidney
• Saga of Sigurd the Crusader and His Brothers Eystein and Olaf