Општински збор
Општински збор је био сазвани и конституисани скуп свих гласача једне општине у Кнежевини Србији односно Краљевини Србији.
Састав уреди
Под гласачима (члановима општине) подразумевали су се сви српски поданици који су били пунолетни, имали право располагања собом и својим имањем (нису били под туторством и старатељством) и редовно плаћали државни порез и општинске прирезе. Активни официри, подофицири и војници нису учествовали у раду збора.
Кворум за рад општинског збора представљала је трећина његових чланова (гласача). Одлуке су се доносиле натполовичном већином. Општинским збором је председавао општински кмет (председник општине, председник општинског суда).
Делокруг уреди
Према Закону о устројству општина и општинских власти[1] (1866) неки од главних задатака општинског збора били су: бирање општинског кмета и кметовских помоћника у варошима и варошицама, бирање повереника у варошицама и селима, бирање одборника и њихових заменика, давање мишљења о спајању или одвајању општина, решавање о општинском прирезу.
Према Закону о општинама[2] (1902) неки од главних задатака општинског збора били су: бирање председника општинског суда, кметова, одборника и њихових заменика, решавање о општинском прирезу, називу општине, задужењу општине. Општински збор је сазивао општински одбор, надзорна државна власт или општински суд на предлог најмање једне четвртине чланова општинског збора. У општинама које су биле састављене од више села, у сваком селу је постојао сеоски састанак (скуп гласача једног села) који је бирао сеоског кмета. Када се одлучивало о спајању или раздвајању општина конституисани су и заједнички зборови односно засебни зборови.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није постојао јединствен закон о општинама тако да су на снази били „покрајински“ односно предратни закони. Сходно томе, у неким деловима нове државе задржани су општински зборови као непосредно одлучујући органи. У Краљевини Југославији је донесен јединствени Закон о општинама[3] (1933) који је предвидео релативно велике општине са најмање 3.000 становника. Као општински органи власти предвиђени су: општински одбор, општинска управа и председник општине. Укинут је општински збор и сеоски састанак.