Основни народни конгрес

Основни народни конгреси (арап. موتمر شعبي اساسيMu'tamar shaʿbi asāsi) били су изворни носиоци суверенитета и власти у Великој Социјалистичкој Народној Либијској Арапској Џамахирији. Састављали су их сви пунољетни либијски грађани.

Дјелокруг уреди

Административне границе основних народних конгреса је одређивао Секретаријат Општег народног конгреса у координацији са Општим народним комитетом.

По Закону бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2007) основни народни конгреси су:[1]

  • утврђивали опште политике, доносили законе и одлучивали у свим областима;
  • одобравали економске и социјалне планове и опште буџете;
  • бирали своје секретаријате, као и извршне и надзорне народне комитете;
  • креирали спољну политику и ратификовали уговоре и споразуме закључене између Либијске Џамахирије и других држава;[2]
  • одлучивали о рату и миру.

Препоруке и предлози синдиката, удружења послодаваца и струковних удружења, који су се састајали на позив Секретаријата Општег народног конгреса, слали су се основним народним конгресима како би били укључени у њихов дневни ред.[3]

Секретаријати уреди

Основни народни конгреси су бирали своје секретаријате (руководећа тијела).[4] Састављали су их: секретари и замјеници секретара основних народних конгреса, секретари за послове народних комитета, секретари за питања жена и секретари за културна питања и мобилизацију маса.[5]

По Уредби о извршењу Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2007) секретаријати основних народних конгреса су:[6]

  • надгледали спровођење одлука основних народних конгреса;
  • у координацији са секретаријатима општинских народних конгреса позивали су комуне, које су улазиле у састав основних народних конгреса, да се састану;
  • сакупљали одлуке комуна;
  • надгледали чланове ресора основних народних конгреса.

По Закону бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001) постојао је и Генерални секретаријат основних народних конгреса. Састављали су га: Секретаријат Општег народног конгреса, секретари општинских народних конгреса и секретари основних народних конгреса.[7]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Члан 1. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2007)
  2. ^ GPC Sets Date for BPCs Meetings („tripolipost.com“, 12. октобар 2008) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2015), Приступљено 26. 9. 2015.
  3. ^ Члан 14. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2007)
  4. ^ 24,984 Candidates Running for BPCs Secretariats („tripolipost.com“, 24. јул 2004) Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2011), Приступљено 26. 9. 2015.
  5. ^ Од 2009. до 2011. бирани су секретари основних народних конгреса, секретари за послове комуна и секретари за питања жена.
  6. ^ Члан 3. Уредбе о извршењу Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2007)
  7. ^ Члан 29. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001)