Пад Пјонгјанга (1592)

Пад Пјонгјанга (енгл. Siege of Pyongyang) био је јапанска победа током јапанске инвазије Кореје (1592).[2]

Пад Пјонгјанга (1592)
Део Јапанске инвазије Кореје (1592-1598)
Eight provinces of Korea-en.svg
Осам провинција краљевине Чосон.
Време:16. јун 1592.[1][а]
Место:Пјонгјанг, Северна Кореја.
Узрок:Покушај Корејанаца да зауставе Јапанце пред Пјонгјангом.
Исход: Јапанска победа.
Територијалне
промене:
Пјонгјанг пао без борбе.
Сукобљене стране
 Јапан
 Чосон
 Династија Минг
Команданти и вође
Кониши Јукинага
Курода Нагамаса
Ким Мјунг-вун
Јун Ту-су
Јачина
20.000 10.000[1]
Жртве и губици
незнатни лаки

ПозадинаУреди

Пробивши корејску одбрану на реци Имђин својим лукавством, јапански генерали, међу којима је постојала изражена суревњивост и такмичарски дух, нису наставили напредовање ка Пјонгјангу и Кини заједно, већ су поделили своје снаге, одредивши правце напредовања коцком. Кониши је кренуо на север, у Пјонгјанг, Като на североисток, у провинцију Хамгјонг, а Курода на запад, у провинцију Хвангхе.[1] На корејској страни, генерал Ји Ил је поново успео да побегне из битке, овог пута прерушен у носача, и јавио је краљу о поразу, који га је сместа поставио за заповедника преосталих корејских снага, које су запоселе газове реке Тадонг, под самим зидинама Пјонгјанга.[1]

БиткаУреди

Јапанци су стигли до реке Тадонг 8. јуна, али их је поново задржао недостатак чамаца за прелаз: сутрадан су послали преговараче краљу у Пјонгјанг, безуспешно нудећи мир у замену за слободан пролаз до Кине. Краљ је 10. јуна напустио Пјонгјанг и побегао на кинеску границу, оставивши у граду и на газовима реке Тадонг око 10.000 војника под командом генерала Ким Мјунг-вуна и Јун Ту-суа. Неколико дана касније, корејски генерали су покушали ноћни напад на јапански логор, откривши тако Јапанцима газове за прелаз реке. Јапанци су прешли реку у толиком броју, да су се Корејанци повукли испаливши свега неколико стрела. Сам Пјонгјанг је пао без борбе, пошто се посада повукла, претходно потопивши све топове и тешко наоружање.[2]

НапоменеУреди

  1. ^ По лунарном календару, који се у то време користио у Кини, Јапану и Кореји.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. стр. 376—380. 
  2. ^ а б Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. стр. 381—384.