Парохија Буњевци
Парохија Буњевци (лат. Parochia Bunjevci) била је католичка парохија у Калочкој архиепископији под влашћу Турака.
Јужни делови Угарске су у време турских освајања претрпели велике људске и материјалне губитке. Старији слој становништва је или изгинуо у сукобу са Турцима или се разбежао пред њима. Турске власти су зато на опустеле крајеве насељавали Србе са Балкана, међу којима и католике из Далмације.[1]
Папа Павле V је 1612. послао мисионара Вартоломеја Кашића у „папску мисију у Турско царство у пределе где се говори далматински“.[а] Његов званичан задатак је био „да се проповедањем Божје речи и обављањем сакрамената католички верници утврде у католичкој вери, а расколници и хришћани окаљани јересима, као овце које скрећу с правог пута спаса, врате на прави пут римокатоличке вере и поуче“. Требало је да са собом понесе папино писмо које је било упућено „свим Христовим верницима у градовима Будиму, Печују и другим европским местима која се налазе под турском влашћу“.[3]
Симеон Јован Матковић, католички мисионар у Србији, Славонији и Јужној Угарској под Турцима, пореклом из Олова у Босни, тражио је 1622. од Конгрегације за ширење вере у Риму да му се да на управу парохија Буњевци у Калочкој архиепископији са старим привилегијама (cum antiquis facultatibus).[4][б] Наводно је овде деловао. Букинац преноси навод „да се поменути свештеник у поменутој жупанији већ старао за добробит њених душа“ (dictum sacerdotem in memorata parochia curam animarum jam exercuisse).[5]
Напомене уреди
- ^ ad missionem pontificiam in dominatum turcicum per provincias dalmatico idiomate utentes.[2]
- ^ Simeon Joannis Matcovich Bosnensis et in partibus Serbiae, Slavoniae et Hungariae australis, Turcae subiectis, missionarius rogat, concedi sibi parochiam Bunjevci, archidioecesis Colocensis, cum antiquis facultatibus.
Референце уреди
- ^ Искруљев 1936, стр. 524.
- ^ Fermendžin 1892, стр. 342.
- ^ Fermendžin 1892, стр. 342–43.
- ^ Ердељановић 1930, стр. 67, 294.
- ^ Bukinac 1940, стр. 63.
Извори уреди
- Fermendžin, Eusebius (1892). Acta Bosnae potissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis ab anno 925 usque ad annum 1752. Загреб.
Литература уреди
- Bukinac, Stjepan Beato (1940). De activitate franciscanorum in migrationibus populi croatici saeculis XVI et XVII. Zagreb.
- Ердељановић, Јован (1930). О пореклу Буњеваца. Београд.
- Искруљев, Тоша (1936). Распеће српског народа у Срему 1914 године и Маџари. Са маџарске границе, Бајски трокут, Сент Андрија. Нови Сад.
- Simonović, Radivoj (1929). „O katolicima i katoličkoj crkvi pod Turcima na zemljištu Vojvodine”. Glasnik Istorijskog društva. III/2.