Отворите главни мени

Пашин конак у Нишу

Пашин конак у Нишу или Пашин двор било је једно од најгабаритнијих и најрепрезентативних здања Османлијске царевине у нишкој тврђави једној од највећих тврђава на Балкану. Конак је највероватније саграђено шездесетих година деветнаестог века као владарска кућа Мидхад-паше, у којој ће нишке паше боравити све до ослобођења Ниша од Османлија децембра 1877. године.[1]

Пашин конак у Нишу
Пашин конак након ослобођења Ниша 1877.
Пашин конак након ослобођења Ниша 1877.
Информације
Локација Ниш
Османско царство Османско царство
Кнежевина Србија Кнежевина Србија
Статус срушена
Свечано отварање око 1860.
Саграђена 19. век
Срушена 19. век
Данашњи изглед делимично обновљеног Пашиног конака за потребе смештаја ЈК предузећа „Медијана“ Ниш.

ПредусловиУреди

Град Ниш се налази на раскрсници важних комуникација које су од давнина повезивале западну европу са Цариградом и Солуном. Овакав географски положај граду је донео угледно место у војном, политичком, културном, економском и верском животу. Ниш је, као и већина старих балканских градова, током Османске власти прошао процес урбанизације, деурбанизације и реурбизације.

Османлије су у освојеном граду наставили живот у преосталим старим грађевинама које су прилагодили својим потребама. Ниш у једном периоду губи стратешки значај за османску империју, све до 1723. године када су на простору старог града Османлије саградиле једну од највећих тврђава на Балкану. Изнад главне Стамбој капије узидана је плоча са натписом који слави султана Ахмет Хана који

Унутар бедема образује се препознатљиво орјентална варош, и она по угледу на стари град, из два дела. У највишем делу, покривајући простор средњовековног малог - горњег града, саграђено је и седиште нишког паше — Пашин конак.

Положај и изгледУреди

Пашин двор се налазио у Хунџар-царевој махали, на југоистичном платоу нишке Тврђаве, на највишем делу, средњовековног малог - горњег града, и седишту турске аристократије са богатим и раскошним конацима, харемима, амамом...[2]

Пространи конак карактеристичне просторне диспозиције и архитектонске обраде по оријенталном градитељском моделу угледних господских кућа.[3] (Alitner and Budak 1997) имао је истакнуту позицију у оквиру нишке Тврђавске вароши која је у време отоманске власти представљала седиште управних и војних институција и елитни део ондашњег Ниша.[4]

Због велике концентрације становништва у Тврђави око конака се налазио тескобан и густо насељен орхентални простор, збијена чаршија са ниским дућанима и Магазама, јер су Османлије подстицале процес ширења и пресељавање Ниша преко Нишаве у унутрашњост зидина Тврђаве.[5]

Пашин конак у ослобођеном НишуУреди

Након ослобођења Ниша од османлијске власти 1878. године кнез Милан Обреновић за своје личне потребе откупљује Бећир-бегов и Пашин конак у Тврђави. По уласку у посед Милан је наредио да се Врховна команда најпре смести у Пашином конаку великог Бећир-беговог комплекса у Таш-ћупри махали,[6] а седнице скупштине у новоослобођеним крајевима у периоду од 1878. до 1903. године одржаване су у првој нишкој основној школи „Свети Сава”.[7][8]

С пролеће 1878. године просечена је прва широка калдрмисана праволинијска улица, која се отварала пространим слободним простором у виду манифестационо-парадног трга, чиме је атрактивно маркирано здање у дубокој ведути, говори у прилог претпоставци да је првобитна идеја кнеза Милана била да управо на овом месту испред бившег Пашиног конака формира себи двор.[2]

Због оскудности преосталих извора, није могуће прецизно реконструисати узроке заокрета кнеза Милана да одустане од идеје да у овом конаку оснује свој дворац са готово истовремено и првим урбанистичким корацима у Тврђави Кнез Милан је за двор одабрао Бећир-бегов конак на супротној страни реке Нишаве, ван древне Тврђаве док је Тврђавска варош заједно са Пашиним конаком сравњена са земљом.[9]

ИзвориУреди

  1. ^ П. Петровић, Б. Дељанин, Тврђава, Ниш 1965, водич
  2. 2,0 2,1 Ј. Ћирић, Ишчезли урбани садржаји Ниша, Нишки зборник 4, (1977). стр. 81.
  3. ^ A. Altiner, C. Budak, The Konak Book – A Study of the Traditional Turkish Urban Dwelling in its Late Period, Istanbul: Tebe. 1997.
  4. ^ С. Протић, Ниш – друга престоница: Записи из политичке историје Србије, Ниш: Просвета. (2000). стр. 41.
  5. ^ R. Tričković: Urbani razvitak Niša u VIII veku, odeljci: Popis 1710. i Varoš, Istorija Niša I, Niš, 1983.
  6. ^ М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Београд: Краљевско-српска државна штампарија. 1884 pp. 101.
  7. ^ Б. Андрејевић, Споменици Ниша – Заштићена културна добра од изузетног и од великог значаја, Ниш (1996). стр. 15
  8. ^ Љ. Соколовић и В. Димитријевић, Стари Ниш. Фотомонографија, Ниш: Удружење грађана Стари Ниш – Ниш, (2003). стр. 22
  9. ^ Ј. Ћирић, Ишчезли урбани садржаји Ниша, Нишки зборник 4, (1977). стр. 78

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди