Педи Консидајн
Патрик Џорџ Консидајн (енгл. Patrick George Considine; Стафордшир, 5. септембар 1973) британски је глумац, редитељ и сценариста ирског порекла. Постао је познат 2000-их низом улога у независним филмовима. Добитник је две награде БАФТА, Британске независне филмске награде и Сребрног лава за најбољи кратки филм на Филмском фестивалу у Венецији.
Педи Консидајн | |
|---|---|
.jpg) Педи Консидајн, 2011. | |
| Име по рођењу | Патрик Џорџ Консидајн |
| Датум рођења | 5. септембар 1973. |
| Место рођења | Стафордшир, Енглеска, Уједињено Краљевство |
| Универзитет | Универзитет у Брајтону |
| Занимање |
|
| Активни период | 1999—данас |
| Супружник | Шели Инсли (в. 2002) |
| Деца | 3 |
| Веб-сајт | paddyconsidine |
Детињство и младост уреди
Рођен је у Стафордширу, где живи и данас.[1][2] Одрастао је са братом и четири сестре у општинском имању у Виншилу.[2][3] Његов отац, Мартин Џозеф Консидајн, био је Ирац.[4] Похађао је, између осталих, Школу Абот Бејн и Колеџ Бертон. Године 1990. уписао је сценске уметности на Колеџу Бертон, где је упознао свог данашњег сарадника, Шејна Медоуза.[1][3]
Године 1994. одселио се како би студирао фотографију на Универзитету у Брајтону. Један од професора је рекао за његов портрет родитеља да је „јебено бриљантан”.[2]
Приватни живот уреди
У априлу 2011, у својим 30-им годинама, откривен му је Аспергеров синдром.[5][6] Иако је у почетку био уверен дијагнозом, наставио је да се бори у друштвеним ситуацијама све док др Ендру Бертон Брек није претпоставио да можда има Ирлен синдром. Сама Хелен Ирлен му је касније 2013. године дијагностиковала овај синдром, стање у којем мозак не може адекватно да обради визуелне стимулусе. Његово стање се значајно побољшало откако је почео да носи посебна љубичаста контактна сочива за овај синдром.[7]
Филмографија уреди
Филм уреди
| Година | Српски наслов | Изворни наслов | Улога | Напомене |
|---|---|---|---|---|
| 1999. | A Room for Romeo Brass | Морел | ||
| 2000. | Last Resort | Алфи | ||
| Born Romantic | Реј | |||
| 2001. | Happy Now? | Глен Маркус | ||
| The Martins | сниматељ | |||
| 2002. | Даноноћни људи | 24 Hour Party People | Роб Гретон | |
| Close Your Eyes | Елиот Спрагс | |||
| My Wrongs 8245-8249 and 117 | он | кратки филм | ||
| Bouncer | човек с ножем | кратки филм | ||
| 2003. | In America | Џони | ||
| 2004. | Dead Man's Shoes | Ричард | такође сценариста | |
| Моје лето љубави | My Summer of Love | Фил | ||
| 2005. | Бајка о боксеру | Cinderella Man | Мајк Вилсон | |
| Дивљи и жестоки: Настанак Ролинг Стоунса | Stoned | Френк Торогуд | ||
| 2006. | У забити | Bosque de Sombras | Норман | |
| ПУ-239 | Pu-239 | Тимофеј Березин | ||
| This Is England | — | непотписани сценариста | ||
| 2007. | Пандури у акцији | Hot Fuzz | Енди Вејнрајт | |
| Борнов ултиматум | The Bourne Ultimatum | Сајмон Рос | ||
| Dog Altogether | — | кратки филм; сценариста и редитељ | ||
| 2009. | Совин хук | The Cry of the Owl | Роберт Форестер | |
| Ле Донк и Скор-се-зе | Le Donk & Scor-zay-zee | Ле Донк | ||
| 2010. | Submarine | Грејам Т. Первис | ||
| 2011. | Блиц | Blitz | Портер Неш | |
| Тираносаурус | Tyrannosaur | — | сценариста и редитељ | |
| 2012. | Girl on a Bicycle | Дерек | ||
| Борново наслеђе | The Bourne Legacy | Сајмон Рос | енпотписан; архивски снимак | |
| Сад је добро | Now Is Good | отац | ||
| 2013. | Крај света | The World's End | Стивен Принс | |
| Двојник | The Double | Џек | непотписан | |
| 2014. | Honour | ловац на главе | ||
| Понос | Pride | Дај Донован | ||
| 2015. | Дете 44 | Child 44 | Владимир Малевич | |
| Већ ми недостајеш | Miss You Already | Јаго | ||
| Магбет | Macbeth | Банко | ||
| 2016. | Посебна | The Girl with All the Gifts | Еди Паркс | |
| 2017. | Стаљинова смрт | The Death of Stalin | друг Андрејев | |
| Journeyman | Мети Бертон | такође сценариста и редитељ | ||
| Funny Cow | Ангус | |||
| 2019. | How to Build a Girl | Пат Мориган | ||
| 2021. | Wolf | чувар зоолошског врта |
Телевизија уреди
| Година | Српски наслов | Изворни наслов | Улога | Напомене |
|---|---|---|---|---|
| 2006. | Мој кревет од цинка | My Zinc Bed | Пол Пеплоу | телевизијски филм |
| 2006. | ПУ-239 | Pu-239 | Тимофеј Берензин | |
| 2009. | Red Riding: In the Year of Our Lord 1980 | Питер Хантер | ||
| 2011. | The Suspicions of Mr Whicher: The Murder at Road Hill House | Џек Вичер | ||
| 2013. | The Suspicions of Mr Whicher: The Murder in Angel Lane | |||
| 2014. | The Suspicions of Mr Whicher: Beyond the Pale | |||
| The Suspicions of Mr Whicher: 'Til Death Do Us Part | ||||
| 2016. | Бирмингемска банда | Peaky Blinders | Џон Хјуз | 4 епизоде |
| 2018. | Информатор | Informer | Гејб Вотерс | мини-серија |
| 2020. | Аутсајдер | The Outsider | Клод Болтон/Аутсајдер | мини-серија, 10 епизода |
| Трећи дан | The Third Day | господин Мартин | мини-серија, 6 епизода | |
| 2022. | Кућа змаја | House of the Dragon | Висерис I Таргарјен | главна улога |
Референце уреди
- ^ а б Ojumu, Akin (2001) "Paddy Considine: The best-kept secret in British movies", The Observer, 11 March 2001, retrieved 31 March 2010
- ^ а б в Lewis, Tim (7. 9. 2014). „Paddy Considine: 'I was always portrayed as angry, but I was just ill'”. The Observer. Приступљено 8. 9. 2014.
- ^ а б Mottram, James (2009) Interview: Paddy Considine, actor, The Scotsman, 2 October 2009, retrieved 31 March 2010
- ^ McLean, Craig (18. 9. 2011). „Paddy Considine's domestic drama”
. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ Lockyer, Daphne (10. 4. 2011). „Paddy Considine: Knowing I have Asperger's is a relief” . The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 12. 4. 2011.
- ^ Kate Goodacre. „Paddy Considine reveals Asperger's diagnosis”. Digital Spy.
- ^ Stolworthy, Jacob (2. 4. 2018). „Paddy Considine interview: 'I feel like my new film Journeyman has been rejected in many ways<span style="padding-right:0.2em;">'” . The Independent. Архивирано из оригинала 24. 5. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2021.
Спољашње везе уреди
- Педи Консидајн на сајту IMDb (језик: енглески)
