Перипатолог је особа школована да буде одговорна за обезбеђивање мобилности и обучавање слепих особа за коришћење преосталих чула. Он врши обуку слепих у локалним школским системима, или обезбешује обуку о мобилности, и даје инструкције о начинима оријентације одраслих слепих особа у заједници, кући, школама. Перипатолог обезбеђује и обуку слепих особа у радним центрима и индустрији.[1]

Предуслови уреди

Да би се млада особа определила за посао перипатолога, она мора да претходно да стекне велико знање из перипатологије да би знала како и шта да ради у датим тренуцима. Осим тога, не сме имати страх и сумње.[2][3]

Перипадолог мора да прихвати врсту одговорности и стреса који овај посао подразумева и да буде одговорна за своје ученике током целог процеса обуке, али и касније за њихово безбедно кретање.[4]

Како мало људи то жели и има потребу за тим, јер плате у настави нису баш стимулативне, посебно када се погледа ниво одговорности, није ни чудо што тренутно у Србији постоји само један школовани перипатолог.[4]

Задатак перипатолога уреди

Задатак перипатолога је да пружи обуку слепој деци или одраслим слепим особама из области специфичних процедура и техника за:[1]

  • самостално кретање (путовање);
  • стицање кадровских навике у ходу, држању, равнотежи и осећају посебног расуђивања и одржавање правца;
  • коришћење дугачког штапа као средства за самостално кретање (путовање) унутар заједнице, школе, радног подручја и/или кућног окружења.

Главне активности перипатолога уреди

Главне активности перипатолога су:[1]

  • Да нуди и пружи смернице и упутства оним особама које су директно укључене у обуку слепих особа, у склопу наставка њиховог наученог искуства у обуци мобилности и коришчењу чула.
  • Устројава и води појединачне евиденције о свој слепој деци или одраслима који су прошли обуку о кретању и чулима, укључујући основне информације, врсту и степен инструкције и обуке која је пружена, постигнути напредак и тумачење добијених резултата.
  • Помаже надређеном у прихватању, скринингу и тестирању потенцијалних слепих клијената који су упућени на учешће у програму оријентације на мобилност или преоријентације и инструкције од стране школских система, јавних или приватних агенција, заједнице, радних центара или индустрије.
  • Помаже надређеном у одређивању која слепа деца или одрасли треба да прођу континуирану и/или пратећу обуку из мобилности и коришћењу чула.
  • Да се према потреби консултује са медицинским и парамедицинским специјалистима како би се утврдили релативни потенцијали и капацитети сваког слепог детета или одрасле особе за обуку и обуку о кретању, и тиме се осигурало да сваки клијент буде обучен у највећој мери својих капацитета.
  • Пужи информација и савета у вези са мобилношћу и услугама у области обуке у коришћењу чула локалним школским системима, јавним и приватним агенцијама, школама за обуку, радним центрима и индустрији; и да координише такве услуге, када се оне обезбеде, са таквим школама, агенцијама, организацијама и индустријом, укључујући организовање превоза и упућивање на друге услуге као што су саветовање, радна терапија и професионална рехабилитација.
  • Припрема писане извештаје, води евиденцију случајева, диктира историје случајева и води преписку за сваку особу која је прихваћена за обуку о мобилности и чулима.
  • Да обављаи и друге сличне послова по потреби.

Трајање обуке уреди

Трајање обуке од стране перипатолога зависи од три кључна фактора:[4]

  • моторичке способности,
  • интелигенције,
  • стања чула (преосталих чула).

Ако су ове три фактора здраве, онда тренинг не мора дуго да траје, јер се деца врло брзо навикну на одређене просторе и локације које су им важне.

Ако дете има очуван део вида на који може да се ослони, тренинг иде још брже.

Обука траје у просеку 22 часа недељно, и календарски траје у просеку око две до три године, како би се деца обучила за самостално кретање.

На квалитет обуке утичу:[4]

  • локације које су детету потребне,
  • да дете само долази на часове обуке,
  • да је дете редовно на настави.

Оријентација и кретање није обавезан, већ изборни предмет слепог и слабовидог детета.[2]

Извори уреди

  1. ^ а б в „STATE OF RHODE ISLAND invites applications for the position of: PERIPATOLOGIST. Job Bulletin”. agency.governmentjobs.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  2. ^ а б Дикић,С, Жигић В. (2008). Оријентација и кретање лица са оштећењем вида – перипатологија, ЦИДД, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд. ISBN 978-86-80113-87-6
  3. ^ Hill, E. (1976). Indepedence Training for Visually Children, Park Press, Baltimore.
  4. ^ а б в г Bošković, Živko (2022-12-07). „Težak put do samostalnog kretanja slepih osoba: Jedna instruktorka za celu Srbiju - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2022-12-07. 

Спољашње везе уреди