Пикторијализам

Пикторијализам је уметнички правац у фотографији који се јавио крајем 19. и почетком 20. века.[1]

ИсторијаУреди

Пикторијализам је појава која обухвата читав један век, од устоличења фотографије до почетка 20. века. Као такав прошао је кроз разне фазе. Како у самом корену те речи стоји пицто – слика, најпростије речено – то је претендовање да се фотографијом имитира сликарство. Уметници 19. века, већина оних који су имали сликарску прошлост, видели су у овом медију могућност да брже и детаљније насликају светлом оно што се сликало кистом вековима пре тога. Сасвим природна и логична тенденција при првом сусрету са иновацијом каква је била фотографија. Будући да је она технички гледано била комплексна, али савладива вештина – њоме се могло манипулисати и интервенисати ручно: комбиновањем негатива, гравуром, наношењем боја и текстуре итд, те се амбиција да она остане тактилна и мануелна попут сликарског потеза задржала колико и потреба да мотиви буду типично сликарски. Авет сликарства још дуго ће пратити креативно несигурну фотографију.[2]

ПредставнициУреди

 
Оскар Густав Рејландер, Два начина живота

У доба када су у Великој Британији популарне митолошке теме у сликарсву, када прерафаелити праве прву изложбу 1849. и провејавају слободније и мистичније представе религиозних мотива, интерпретација из книжевности и сцена из свакодневног живота, Оскар Густав Рејлендер 1857. прави колажирањем фотографију The Two Ways of Life, алудирајући на класично виђење врлине и распусништва, композицијски слично Рафаеловој Атинској школи.

Затим је ту сличан и Хенри Пич Робинзон „Fading Away“, алегоријски приказ живота и смрти, светла и таме, типично сликарска постава, готово да је можемо замислити у боји и на платну.

Јулија Маргарет Камерун била је домаћица из имућне породице, која је негде у четрдесетој години почела да се бави фотографијом као хобијем, и ушла је у историју као једна од првих која најављује оно уметничко у овом медију. У њеним делима се види јасан утицај хришћанске уметности и прерафаелита у избору мотива, али експерименти на које се одлучивала прилично су интригантни за 19. век. Њена деца – анђели скоро да су убедљиви као такви, блага неоштрина у неким плановима креира сањиву и, колико је то могуће, надреалну атмосферу. Још једна могућност апарата – дубинска оштрина, односно неоштрина, нешто потпуно страно пре фотографској ликовности.

Кларенс Худсон Вајт био је амерички фотограф, учитељ касније генерације познатих фотографа као што је Доротеа Ленг, члан многих уметничких друштава. Успешан човек свога доба, у једном писму пријатељу Алфреду Штиглицу написао је: „Одлучио сам да ће уметност у фотографији бити мој животни позив и спреман сам да водим једноставан живот са својом породицом и спроведем ову мисао у дело.” Питер Хенри Емерсон био је писац и фотограф, један од „усамљених“ индивидуа које су упорно протестовале против ретушом приближавања фотографије слици. Пропагирао је фотографију као уметност која има сопствене квалитете изражавања, још увек неистражене, објављивао чланке о томе како треба користити могућности овог независног медија и презентовати стварност коју види људско око и на начин на који је види, без ликовних ефеката којима би она била ближа слици или графици. Године 1890. објавио је и саркастичан памфлет Смрт натурализма у фотографији, видевши распрострањеност пикторијалног приступа. У свом раду концентрисао се на призоре из свакодневнице, нешто попут Курбеа у сликарству, али их је прочишћавао од цртачких ефеката.

Гертруда Касебијер, снажна личност колико се могло наслутити у детаљима из њене биографије. Захваљујући доброј финансијској ситуацији коју јој је супруг пружио, почела је да похађа часове у уметничкој школи, што је било несхватљиво већини добро ситуираних жена из тог периода. Убрзо је развила интересовање за фотографију и сматрала је својим позивом, борила се за место жене у уметничком свету и у кратком временском периоду прославила се као одличан портретиста. Фотографисала је портрете пријатеља, познатих писаца и уметника, али су је фасцинирали староседеци Америке. Брак је чини несретном, а како развод у 19. веку није био пожељна опција, супруг и она су водили засебне животе. У међувремену је породица запала у кризу због мужевљеве болести, а она није желела да се одрекне фотографије. Покушавала је да уновчи свој таленат како би издржавала породицу и отишла у Њујорк, у агенцију за трговину фотографијом. На велико противљење тадашњег иделошки настројеног уметника и теоретичара Алфреда Штиглеца који је објављивао и пратио њене радове у чувеном Камера Ноутс часопису, она је ипак комерцијализовала своју фотографију и успела да постигне финансијску независност.

Еволуција појавом "Кодака"Уреди

Година 1888. заувек је променила лице фотографије када је Џорџ Истмен направио прву аматерску „мини“ камеру – чувени кодак. Слоган под којим се она продавала гласио је „Ви притисните дугме, ми ћемо се побринути за све остало“.[3]

Овим се готово обећавала лакоћа којом се може бавити фотографијом. Први пут се увидела конкретна разлика између аматеризма и професионализма. Пикторијалисти су остали при својим техникама, а популарност кодака коју му је омогућила ниска цена, једноставност при употреби и портабилност, ширила се као пожар. Почело је да се увиђа разлика између фотографа, но претежно у техничком смислу. Демистификовао се чин заробљавања слике, мотиви су постали свакодневни и другачији. Тек је у наредним годинама откривен прави потенцијал портабл камере и њен удео у промени визуелног размишљања.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ In Johnson, p 121
  2. ^ Daum, стр. 8
  3. ^ Wilson, стр. 1

ЛитератураУреди

  • Anderson, Paul L. The Fine Art of Photography. Philadelphia: Lippincott, 1919.
  • Anderson, Paul L. Pictorial Photography: It's Principles and Practice. General Books, 2009. (Reprint of 1917 edition). ISBN 978-1-153-08767-4.
  • Brown, Julie K. Contesting Images: Photography and the World's Columbian Exposition. Tucson: University of Arizona Press. 1994. ISBN 978-0-8165-1382-6.
  • Bunnell, Peter. A Photographic Vision: Pictorial Photography, 1889–1923. Salt Lake City, Utah: Peregrine Smith. 1980. ISBN 978-0-87905-059-7.
  • Crawford, William. The Keepers of Light, A History & Working Guide to Early Photographic Processes. Dobbs Ferry, NT: Morgan & Morgan. 1979. ISBN 978-0-87100-158-0.
  • Daum, Patrick (Ed.) Impressionist Camera: Pictorial Photography in Europe, 1888–1918. 2006. ISBN 978-1-85894-331-2.
  • Doty, Robert. Photo-Secession, Photography as Fine Art. Rochester, NY: George Eastman House, 1960.
  • Emerson, Peter Henry. "Photography, A Pictorial Art." The Amateur Photographer. Vol 3 (March 19, 1886), pp. 138–139.
  • Fulton, Marianne with Bonnie Yochelson and Kathleen A. Erwin. Pictorialism into Modernism: The Clarence H. White School of Photography. NY: Rizzoli. 1996. ISBN 978-0-8478-1936-2.
  • Harker, Margaret. The Linked Ring: The Secession Movement in Photography in Britain, 1892‒1910. London" Heinemann, 1979
  • Johnson, Drew Heath. Capturing Light: Masterpeieces of California Photographys, 1850 to the Present. Oakland: Oakland Museum of Art, 2001. ISBN
  • King, S. Carl. Photographic Impressionists of Spain: A History of the Aesthetics and Technique of Pictorial Photography. Lewiston, NY: Edwin Meller Press. 1989. ISBN 978-0-88946-564-0.
  • Kolton, L. A. (ed.). Private Realms of Light: Amateur Photography in Canada, 1839–1940. Toronto: Fitzhenry and Whiteside. 1984. ISBN 978-0-88902-744-2.
  • Leijerzapf, Ingeborg Th. Juwelen voor een fotomuseum / Masterpieces of Dutch Pictorial Photography 1890–1915. Leiden : Stichting Vrienden van het Prentenkabinet van de Universiteit. 1998. ISBN 978-90-804274-2-6.
  • Martin, David and Nicolette Bromberg. Shadows of a Fleeting World: Pictorial Photography and the Seattle Camera Club. Seattle: Henry Art Gallery. 2011. ISBN 978-0-295-99085-9.
  • McCarroll. Stacey. California Dreamin': Camera Clubs and the Pictorial Photography Tradition. Boston: Boston University Art Gallery. 2004. ISBN 978-1-881450-21-4.
  • Naef, Weston J. The Collection of Alfred Stieglitz, Fifty Pioneers of Modern Photography. NY: Viking Press. 1978. ISBN 978-0-670-67051-2.
  • Nori, Claude. French Photography from Its Origins to the Present. New York; Pantehon. 1979. ISBN 978-0-394-50670-8.
  • Roberts, Pam (ed.) Alfred Stieglitz: Camera Work, The Complete Photographs 1903–1917 Cologne: Taschen. 1998. ISBN 978-3-8228-3784-9.
  • Green, Jonathan. Camera Work: A Critical Anthology. NY: Aperture. 1973. ISBN 978-0-912334-73-8.
  • Padon, Thomas (ed.). Truth Beauty, Pictorialism and the Photograph as Art, 1845 ‒ 1945. Vancouver, BC: Vancouver Art Gallery. 2008. ISBN 978-1-55365-294-6.
  • Peterson, Christian A. After the Photo-Session: American Pictorial Photography 1910–1955. New York: Norton. 1997. ISBN 978-0-393-04111-8.
  • Rosenblum, Naomi. A World History of Photography. New York: Abbeville Press. 1989. ISBN 978-1-55859-054-0.
  • Scharf, Aaron. Art and Photography. New York: Penguin. 1991. ISBN 978-0-14-013132-1.
  • Sternberger, Paul Spencer. Between Amateur & Aesthete: The Legitimization of Photography as Art in America, 1880–1900. Albuquerque: University of New Mexico Press. 2001. ISBN 978-0-8263-2151-0.
  • Taylor, John. Pictorial Photography in Britain, 1900–1920. London: Arts Council of Great Britain. 1978. ISBN 978-0-7287-0171-7.
  • Tucker, Anne Wilkes (ed). The History of Japanese Photography. New Haven: Yale University Press. 2003. ISBN 978-0-300-09925-6.
  • Watriss, Wendy (ed.) Image and Memory: Photography from Latin America, 1866–1994. Austin: University of Texas Press. 1998. ISBN 978-0-292-79118-3.
  • Wilson, Michael and Reed, Dennis. Pictorialism in California: Photographs 1900–1940. Malibu: Getty Museum. 1994. ISBN 978-0-89236-312-4.

Спољашње везеУреди