Повредом изазвано гушење

Повредом изазвано гушење, трауматска асфиксија или Пертеов синдром,[1] врста је механичког гушења типично узрокована великом компресијском силом на грудима[2] у комбинацији са дубоком инспирацијом на затвореном глотису (Валсалвa маневар).[3] Повећани грудни притисак компримира десну преткомору, спречавајући повратак крви из горње шупље вене, што резултује руптуром венула и капилара лица и главе.[4][5] Трауматска асфиксија као синдром узрокован повредом грудног коша или горњег абдомена може бити показатељ тешке повреде.[6]

Повредом изазвано гушење
СинонимиTraumatic asphyxia
Специјалностиургентна медицина

Након ове повреде јавља се крварење коњунктиве, оток лица и петехијална крварења на лицу и горњем делу. груди.[7]

Повредом изазвано гушење захтева хитну медицинску помоћ како би се кориговао венски повратни ток са десне стране срца у вене врата и мозга.[8]

Историја

уреди

Оливије је 1837. године, док је радио аутопсије људи згажених у гомилама у Паризу, приметио комплекс краниоцервикалне цијанозе, субкоњунктивалног крварења и церебралног васкуларног напуњености и сковао термин „masque ecchymotic”“.[9]

Године 1900, Перте је дао потпунији опис овог синдрома који укључује менталну тупост, хиперпирексију, хемоптизу, тахипнеју и контузиону пнеумонију.[9]

Од тада су други даље дефинисали овај синдром, документујући петехије слузокоже, епистаксу, крварење из једњака, хематемезу, микроскопску хематурију, албуминурију, парализу мишића кичмене мождине, оштећење периферних нерава, амнезију и конвулзије, који описују оно што је сада познато као повредом изазвано гушење.[9]

Етиологија

уреди

Трауматска асфиксија, је клинички синдром који се јавља након изненадне компресијом трбуха или грудног коша (или обоје) са истовремено затворени глотисом.[10] Овај догађај изазива брз пораст интраторакалног притиска, који се преноси на све вене које дренирају. у горњу шупљу вену без вентила и праћен је екстравазацијом крви која се јавља у кожи горње половине тела, склерама и можда у мозгу.[11]

Мозак такође може бити оштећен хипоксијом током и након повреде.[6]

Патогенеза

уреди

Повредом изазвано гушење, трауматска асфиксија или Пертеов синдром настаје услед тешке повреде грудног коша.[12] Прво објашњење за настанак синдрома понудио је Тардије 1866. године, када је изјавио да су „тачкасте екхимозе лица, врата и грудног коша узроковане напором у коме се манифестовао отпор гушењу“.[12]

Повредом изазвано гушење манифестује се петехијама лица и горњег дела грудног коша, субкоњунктивалним крварењима, цијанозом вратае и повремено неуролошким симптомима. Фактори који су умешани у развој ових упечатљивих физичких карактеристика укључују торакоабдоминалну компресију након дубоке инспирације на затвореном глотису, што доводи до венске хипертензије у цервикофацијалном венском систему без вентила.[13]

Типичне патолошке карактеристике трауматске асфиксије састоје се од краниофацијалне љубичасте конгестије са петехијалним хеморагијама лица, врата, горњег дела грудног коша и коњунктива.[14] Разлог зашто су цијаноза, петехија и едем ограничени на горњи део тела може бити тај што је доњи део тела заштићен од повишеног венског притиска низом вентила. Алтернативно, повећан притисак у дисајним путевима може да компримује или облитерира доњу шупљу вену да би заштитио доњи део тела.[15] Исход трауматске асфиксије се побољшава брзим обнављањем вентилације и циркулације крви декомпресијом грудног коша и заменом течности.[16]

Клиничка слика

уреди

Клиничке карактеристике овог поремећаја укључују нападе, дезоријентацију, петехије у горњој половини тела и коњуктива, и респираторну инсуфицијенцију.[17]

Дијагноза

уреди

Прегледом пацијнта уочавају се цијанотичнепромене боје коже рамена, рата и лица, југуларна дистензија, испупчење очних јабучица и оток језика и усана (као последица едема, узрокованог прекомерном акумулацијом крви у венама главе и врата и венском застојем).[18]

Уобичајене повреде укључују контузију плућа, хемоторакс и пнеумоторакс.[19][20]

Диференцијална дијагноза

уреди

Повредом изазвано гушење увек треба имати у виду као могућу компликацију повреда грудног коша и трбуха.[21]

Терапија

уреди

Терапија је подржавајућа укључујући и придружене повреде. Правовремени третман са пажњом на поновно успостављање оксигенације и перфузије може резултовати добрим исходом. Опоравак пацијената зависио је од тежине повреда и присуства повезаних повреда.[22]

Лечење ових случајева укључује мерење гасова артеријске крви, суплементацију кисеоником и интубацију са механичком вентилацијом ако је потребно.[23]

Компликације

уреди

Већина пацијената се опоравља без компликација.[1]

Прогноза

уреди

Код појединце који преживе почетну повреду изазвану гушењем од пригњечења, стопе преживљавања је висока.[24]

Прогноза је добра, али продужена компресија грудног коша може довести до церебралне аноксије и неуролошких последица. Опоравак пацијента зависи од тежине повреде, трајања повреде и повезаних повреда.

Извори

уреди
  1. ^ а б Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (25. 8. 2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine. 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. PMC 3047851 . doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  2. ^ Jones, K. W. (1980). „Thoracic trauma”. Surgical Clinics of North America. 60 (4): 957—81. . 2.
  3. ^ Senoglu, Mehmet; Senoglu, Nimet; Oksuz, Hafize; Ispir, Gokhan (2008-06-13). „Perthes Syndrome associated with intramedullary spinal cord hemorrhage in a 4-year-old child: a case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-17. 
  4. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  5. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  6. ^ а б Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury. 27 (10): 746—749. ISSN 0020-1383. doi:10.1016/s0020-1383(96)00113-1. 
  7. ^ Eken, Cenker; Yıgıt, Ozlem (2009). „Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients”. International Journal of Emergency Medicine (на језику: енглески). 2 (4): 255—256. ISSN 1865-1372. PMC 2840592 . PMID 20436897. doi:10.1007/s12245-009-0115-x. 
  8. ^ Marx, John (2013). Rosen's Emergency Medicine - Concepts and Clinical Practice. Philadelphia: Saunders. стр. 435. ISBN 978-1455706051. 
  9. ^ а б в Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury (на језику: енглески). 27 (10): 746—749. doi:10.1016/S0020-1383(96)00113-1. 
  10. ^ Ghali, G.E.; Ellis, Edward (1989). „Traumatic asphyxia: Report of a case”. Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 47 (8): 867—870. ISSN 0278-2391. doi:10.1016/s0278-2391(89)80050-3. 
  11. ^ JONGEWAARD, WILLIAM R.; COGBILL, THOMAS H.; LANDERCASPER, JEFFREY (1992). „Neurologic Consequences of Traumatic Asphyxia”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 32 (1): 28—31. ISSN 0022-5282. doi:10.1097/00005373-199201000-00006. 
  12. ^ а б Williams, James S.; Minken, Stanely L.; Adams, James T. (1968). „Traumatic Asphyxia—Reappraised:”. Annals of Surgery (на језику: енглески). 167 (3): 384—392. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/00000658-196803000-00012. 
  13. ^ Goldstraw, P (2000). „General thoracic surgery – 5th edition, T. W. Shields, J. LoCicero III, R. B. Ponn (eds), 285 × 223 mm. Pp. 2443. Illustrated. 1999. Philadelphia, Pennsylvania: Lippincott, Williams & Wilkins. $259”. British Journal of Surgery. 87 (7): 973—973. ISSN 0007-1323. doi:10.1046/j.1365-2168.2000.01482-7.x. 
  14. ^ Byard, Roger W.; Wick, Regula; Simpson, Ellie; Gilbert, John D. (2006). „The pathological features and circumstances of death of lethal crush/traumatic asphyxia in adults—A 25-year study”. Forensic Science International (на језику: енглески). 159 (2-3): 200—205. doi:10.1016/j.forsciint.2005.08.003. 
  15. ^ Nishiyama, Tomoki; Yokoyama, Takeshi; Matsukawa, Takashi; Hanaoka, Kazuo (2000). „Continuous nicardipine infusion to control blood pressure after evacuation of acute cerebral hemorrhage”. Canadian Journal of Anesthesia/Journal canadien d'anesthésie (на језику: енглески). 47 (12): 1196—1201. ISSN 0832-610X. doi:10.1007/BF03019868. 
  16. ^ Williams, James S.; Minken, Stanely L.; Adams, James T. (1968). „Traumatic Asphyxia—Reappraised”. Annals of Surgery. 167 (3): 384—392. PMC 1387068 . PMID 5638523. doi:10.1097/00000658-196803000-00012. 
  17. ^ Meller, J. L.; Little, A. G.; Shermeta, D. W. (1984). „Thoracic trauma in children”. Pediatrics. 74 (5): 813—9. 
  18. ^ Eken, C.; Yigit, O. (2009). „Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients”. International Journal of Emergency Medicine. 2 (4): 255—6. PMC 2840592 . PMID 20436897. doi:10.1007/s12245-009-0115-x. 
  19. ^ Khandhar, Sandeep J.; Johnson, Scott B.; Calhoon, John H. (2007). „Overview of Thoracic Trauma in the United States”. Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 1—9. ISSN 1547-4127. doi:10.1016/j.thorsurg.2007.02.004. 
  20. ^ Oksuz, Hafize; Senoglu, Nimet; Zencirci, Beyazýt; Ezberci, Meral; Yuzbasioglu, Mehmet Fatih (2008-08-29). „Pneumothorax, pneumomediastinum, tracheo-esophageal fistula presenting with endotracheal intubation in post-cesarean period: A case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-134. 
  21. ^ Barakat, M.; Belkhadir, Z.H; Belkrezia, R.; Faroudy, M.; Ababou, A.; Lazreq, C.; Sbihi, A. (2004). „Syndrome d'asphyxie traumatique ou syndrome de Perthes. À propos de six cas”. Annales Françaises d'Anesthésie et de Réanimation. 23 (1): 59—62. PMID 14980325. doi:10.1016/j.annfar.2003.10.011. 
  22. ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine (на језику: енглески). 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  23. ^ Ibarra, Pedro; Capan, Levon M.; Wahlander, Staffan; Sutin, Kenneth M. (1997). „Difficult Airway Management in a Patient with Traumatic Asphyxia:”. Anesthesia & Analgesia (на језику: енглески). 85 (1): 216—218. ISSN 0003-2999. doi:10.1097/00000539-199707000-00039. 
  24. ^ Bledsoe, Bryan E.; Berkeley, Ross. P.; Markus, Troy (2010). „Know the Signs and Symptoms of Traumatic Asphyxia”. JEMS. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 02. 02. 2024. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).