Погодинов псалтир
Погодински псалтир је старосрпски ћирилични рукопис који се чува у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу (шифра Погод. бр. 8) [1].
Име је добио по свом претходном власнику, руском историчару и писцу Михаилу Погодину (1800—1875). Састоји се од 278 листова. Написано ћирилицом на пергаменту и садржи Давидове псалме са тумачењем Исихије Јерусалимског (раније приписано Атанасију Александријском) [2].
Калиграфски рукопис са богатом орнаментиком, украшен плетеним покривалима за главу и зооморфним (животињским) иницијалима. Датирано у касни 13. или почетак 14. века [3]. У преписивању је учествовало два писара, а препис је са архаичног оригинала, вероватно у једном од центара југоисточне Македоније, на шта указују језичке карактеристике. Правопис је двостепени, четворостепени, замена назала је недоследна, а денализација ретка. Рукопис припада архаичном издању псалтира, карактеристичном за Охридску књижевну школу.
Извори уреди
- ^ Кирчанов, Максим (2009). „Национална идентичност в българската литература по А. Алипиева, Как се прави аван-гард: Литературните проекти на Гео Милев от “Лира”/“Изкуство” до “Везни” по М. Горчева, Модерната география на културата по Съст. Албена Вачева”. Ab Imperio. 2009 (2): 411—417. ISSN 2164-9731. doi:10.1353/imp.2009.0124.
- ^ Sigla Codicum, De Gruyter, 2020-08-10, стр. 153—156, Приступљено 2022-07-12
- ^ Мордвинцева, В.И. (2018). „МЕЖДУНАРОДНАЯ КОНФЕРЕНЦИЯ ГУМБОЛЬДТ-КОЛЛЕГ ?КОНТАКТНЫЕ ЗОНЫ ЕВРОПЫ В III ТЫС. ДО Н.Э.?- I ТЫС.Н.Э.? (29 СЕНТЯБРЯ?- 2 ОКТЯБРЯ 2017?Г., МОСКВА), "Вестник древней истории"”. Вестник древней истории (2): 429—434. ISSN 0321-0391. doi:10.7868/s0321039118020164.