Политички гласник
Политички гласник је часопис који је излазио једном недељно, у периоду од 1925. до 1927. године у Београду. Био је то политички часопис, који је критички обрађивао све актуелне политичке теме, како домаће, тако и иностране.
Политички гласник је кренут, да сваке недеље, у кратким и живим написима прати политички живот у његовим не само јавним него и скривеним односима, бележећи све његове занимљивости и анегдоте, и износећи пред јавност закулисни рад странака и политичара.[1]
Уредник и директор овог часописа био је Момир Николић, а власник Ђорђе Перић. Један од уредника био је такође и др Владислав Стакић. Часопис је штампала Задруга штампарских радника Родољуб, која се налазила у Кнез Михаиловој улици број 3, као и Штампарија С. Милетић у Косовској улици број 11, обе су се налазиле Београду. Администрација часописа налазила на Теразијама број 5.
Садржај уреди
Часопис се бавио свим битним политичким дешавањима и личностима. Чланци су били често кратки, али увек јако информативни. У скоро сваком броју налазио се детаљнији чланак о некој личности, углавном са домаће политичке сцене, а редовна рубрика била је и Политичка библиотека, где су набрајани нови наслови књига са политиком као темом. Часопис је критиковао многа дешавања, у тадашњој Краљевини Југославији, као и многе политичаре, од којих можда и највише Николу Пашића. У прве две године излажења, на свакој насловној страни часописа налазила се карикатура.
- Неке од насловних страна са карикатуром
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Овако је уредништво видело себе и свој часопис:
Политички гласник бори се противу странака, али за нацију; противу демократије, али за најшире личне, породичне, професионалне, локалне, културне слободе; противу парламентаризма, али за стварну контролу владе;противу пацифизма, али за мир.[2]
Претплата уреди
Претплата је у почетку износила 20 динара за месец дана, 55 динара за три месеца и 100 динара за пола године.[1] Политички гласник су читаоци могли да купе и у књижарама и продавницама новина, а цена појединачног примерка била је 5 динара. Због великог броја читалаца, уредништво је успело да од новембра 1926. године смањи цену претплате, што је био редак случај у домаћој штампи. Претплата је од тада износила 12 динара за месец дана, 60 динара за пола године, 110 динара за целу годину, док је појединачни број био 3 динара.[3] Међутим, већ наредне године цена претплате ће поскупети на 20 динара за месец дана, 110 за шест месеци и 200 динара за годину дана, а појединачан број ће поново коштати 5 динара.[4]