Портал:Македонија/Изабрана биографија 41
Свети Димитрије Солунски Мироточиви (грч. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης) је био хришћански мученик за кога се верује да је живео у Солуну почетком 4. века. Током средњег века, свети Димитрије је поштован као један од најважнијих православних војних светитеља.
Култ светог ратника Димитрија је распрострањен и код Срба захваљујући великој духовној блискости са грчким народом, где је овај светитељ веома слављен још од времена турске најезде. Димитрије је по очевој смрти наследио војводско звање, а како је васпитаван у хришћанском духу, он је проповедао хришћанство, уместо да га, по заповести и налогу цара Максимијана, истребљује. Цар, сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, уместо да их одврати, управо превео у хришћанство, нареди те Димитрије буде прво утамничен а затим избоден копљима, усред молитве. Тело му би бачено, али га хришћани тајно узеше и сахранише. На месту где је свети сахрањен, велможа Леонтије из Илирије, излечен од тешке болести над гробом овог мученика, у знак захвалности подигао је цркву. Приликом ископавања темеља цркве пронађене су мошти светога великомученика Димитрија.
Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске; исцелитељем болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају покровитељем и заштитником Сибира. Сви православни хришћани и верни славе овог великомученика верујући у његове исцелитељске моћи које су многима помогле.
У Србији се свети Димитрије празнује и као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима је ово и дан одржавања заветина - преслава. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови у Србији Косовска Митровица и Сремска Митровица добили су име по светом Димитрију Солунском Мироточивом. Многи храмови помесних православних Цркава посвећени су овом светитељу ранохришћанске епохе.