|
Реч „ванредна ситуација" је данас у [[Србија|Србији]] једна од најчешће коришћених речи од стране медија, а у свакодневном животу се често чује или прочита.<ref>MлађанМлађан, Д., Цветковић, В., Величковић, М.: Систем управљања у ванредним ситуацијама у Сједињеним Америчким Државама. Београд: часопис Војно дело, пролеће/2012,</ref> Ванредне ситуације су постале учесталије, разноврсније и без обзира да ли су настале деловањем [[природа|природе]] или [[човек]]а, сваког дана проузрокују све веће последице по људе, материјална добра и [[животна средина|животну средину]]. <ref>MлађанМлађан, Д., Цветковић, В.: Ангажовање полиције у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом оружја за масовно уништавање. Београд: Међународни научни скуп „Дани Арчибалда Рајса", тематски зборник радова међународног значај, организације Криминалистичко - полицијска академије, март 2012. godine,</ref>. Имајући у виду све карактеристике XXI века, терористичке ванредне ситуације представљају веома озбиљну претњу националној безбедности.<ref>Цветковић, В.: Задаци ватрогасно-спасилачких јединица у терористичком нападу изазваном употребом оружја за масовно уништавање. У зборник радова, Супростављање организованом криминалу и тероризму, Криминалистичко – полицијска академија, 2012. година. </ref>Ванредне ситуације су једна од константи људске историје и његово појмовно одређење опредељују пре свега различите врсте [[опасност]]и, које угрожавају [[безбедност]] и које, узроковане дејством природе или делатношћу људског фактора, могу да доведу до њеног настанка на одређеној [[територија|територији]]. Управо стога, због многобројних фактора, врло је тешко формулисати јединствену, свеобухватну и прецизну [[дефиниција|дефиницију]] ванредних ситуација, која би обухватала све њихове каратеристике и специфичности.<ref>Цветковић, В.: Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд:Задужбина Андрејевић, 2013. године</ref> Имајући у виду шта је претходно речено дефинисање ванредних ситуација најчешће се врши према конкретним потребама. У стручној литература, аутори често некритички преводе одређене стране [[термин]]е о ванредним ситуацијама који додатно усложњавају терминолошке нејасноће у вези термина као што су ванредна ситуација, [[криза]], [[Катастрофе|катастрофа]] и [[ванредно стање]]. Интезивно изучавање ванредних ситуација спроводи се на KриминалистичкоКриминалистичко - полицијској академији у Земуну, у оквиру предмета: „Безбедност у ванредним ситуацијама“.
=== Појам ванредних ситуација ===
=== Класификација ванредних ситуација ===
Класификација ванредних ситуација је одувек била актуелан предмет истраживања, не само познатих стручњака из ове области већ и међународних организација широм света. Сви они су више или мање једноставно желели да идентификују и установе једну генералну класификацију која би представља темељ свих будућих истраживања односно почетни корак у реализацији заштитних мера од последица ванредних ситуација.<ref>Млађан, Д., Цветковић, В.: „Систем обуке припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије“ у: Зборник радова, Национална конференција са међународним учешћем, Заштита на раду у XXI веку,- терорија и пракса, Тара, 04 - 08. октобра 2011</ref> Критеријуми класификације ванредних ситуација су: 1. време (неочекивано, брзина развоја догађаја); 2. социјално-еколошки (људске жртве, епидемије, масовно уништење сточног фонда, преоријентација производње, употреба значајне количине природних ресурса); 3. социјално економски (велика конфликтност, велика опасност, изазивање унутрашње политичке нестабилности, мноштво унутрашњих политчких догађаја, повећање међунационалне напетости, изражена међународна несигурност); 4. економски (значајне економске штете и угроженост финансијских и материјалних ресурса, нарушавање редовног саобраћајног система, неопходност значајних материјалних расхода и компензација и формирање фондова, неопходност коришћења велике количине технике за спречавање ситуација и отклањање последица); 5. организационо управљачке (непредвидиве ситуације, сложеност прогнозирања тока догађаја и избор решења, неопходност обезбеђења велике количине разних специјалности и организација, непредвидивост размере евајуације и спаситељских служби.<ref>MлађанМлађан, Д., Цветковић, В.: Класификовање ванредних ситуација. Београд: Криминалистичко-полицијска академија, Дани Арчибалда Рајса, 2013</ref> Генерално, све ванредне ситуације се деле у три групе: природне, технолошке (људске) и комбиноване.<ref>Center for Research on the Epidemiology of Disasters, The OFDA/CRED International Disasters Database, available at: www.cred.be/emdat/disdat2.htm (accessed January 2003).</ref>
=== Природне ванредне ситуације ===
|
