Јулијански календар је увео римски цар [[Јулије Цезар]] [[46.]] п. н. е.|46. године пре нове ере]], који је касније назван по њему, а под утицајем хеленистичке (грчке) краљице Египта, [[Клеопатра VII|Клеопатре VII Филопатор]], чија је престоница била [[Александрија]], а по математичком обрасцу астронома из тог града, [[Сосиген]]а. Према јулијанском календару година траје 365 дана, али је свака четврта година преступна и износи 366 дана. Из Сосигеновог обрасца произилази да је дужина године 365, 25 дана или 365 дана и 6 часова. Оваква година је дужа од тропске, која служи за одређивање промене годишњих доба. Разлика између [[Тропска година|тропске]] (соларне или сунчане) године и јулијанског календара износи 11 минута и 14 секунди. Ова разлика нарасте на један дан након сваких 128 година., или три дана за 400 година. Значајна новина која је тада била уведена је прослава Нове године 1. јануара за разлику од претходне прославе 25. марта (пролећна равнодневница) у Римском царству
