Босанска вила — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 6:
Књижевни програм листа је одговор [[Срби|Срба]] [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и заједничких матица у [[Војводина|Војводини]], [[Србија|Србији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], на идеолошки и културни утицај двојне [[Аустроугарска|аустроугарске]] монархије a поготову политике и управе [[Бенјамин Калај|Калаја]].
Босанска вила се с почетка одређује као књижевни часопис са одређеним националним курсом. Као једини [[Срби|српски]] лист у БиХ, сматра да има за задатак да
Из Босанске виле види се да су [[Срби ]]из БиХ мјеродавним идеолошким и [[култура|културним центром]]
сматрали прије [[Београд]] него [[Беч]], прије [[Нови Сад]] него [[Будимпешта|Будимпешту]] прије [[Цетиње]] него [[Трст]]. Те природне везе [[Бенјамин Калај|Калаји]] његови следбеници нису могли пресјећи, ма колико то хтјели. Штавише, што су се они више трудили да постигну своје циљеве, то су се
== Вилин историјат ==
=== Вилини почеци ===
Покретачи Виле су били учитељи Српске школе, који су у почетку били најбројнији сарадници часописа. Божидар Никашиновић, Стево Калуђерчић и Никола Кашиковић су [[13. јун]]а [[1885]]. тражили дозволу од аустроугарских власти за издавање двомјесечног листа „Врело Босне“, чији би уредник и власник био сам Учитељски збор Српске школе у Сарајеву. Аустроугарске власти су одбиле регистрацију на име Учитељског збора Српске школе, те су 23. септембра 1885. године [[Никола Шумоња]], [[Божидар Никашиновић]], [[Стево Калуђерчић]] и [[Никола Кашиковић]] тражили дозволу за издавање двомјесечног листа „Босанска вила“. На дан [[19. октобар]]
=== Прво издање Виле ===
Ред 21:
Прво издање је имало 16 страница и штампано је на ћирилици у 1.000 примјерака, а цртеж на врху насловне стране је израдио Стево Калуђерчић. Због потражње, прво Вилино издање је поново штампано.
На самој насловној страни се преко читаве странице налазила велика фотографија [[Митрополит Саво Косановић|митрополита Саве Косановића]], кога су три мјесеца раније аустроугарске власти присилиле да поднесе оставку, а крајем
Остали сарадници првих издања Виле су били [[Манојло Ђорђевић Призренац]], Душан Пелеш, Митрополит Дионисије II (Илијевић), Ђорђе Јовановић Герман, Давид Поповић, Петар Мирковић, Васо М. Ћуковић, [[Вид Вулетић-Вукасовић|Вид Вулетић Вукасовић]], Миле Попадић, Петар Ђенић, Стари Јово Басаровић, Стеван Н. Давидовић и Коста Ковачевић.
Ред 31:
=== Вилини уредници ===
[[Божидар Никашиновић]] остаје Вилин уредник првих шест мјесеци, односно првих десет бројева, након чега постаје учитељ у Српској школи у Мостару. Након Никашиновића, Вилин уредник постаје [[Никола Шумоња]] у периоду септембар 1886. — 1. фебруар 1887. године. Од априла [[1887]]. године до јуна [[1914]]. године уредник је био [[Никола Кашиковић]], који је уређивао часопис до краја његовог излажења, односно до забране часописа од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Последњих година пред [[Први светски рат]] у уредништву листа се налазе и [[Владимир Ћоровић]] и [[Петар Кочић]].
Босанска вила је излазила редовно два до три пута месечно и штампана је искључиво [[Ћирилица|ћирилицом]], која је до доласка
=== Програмска оријентација ===
Ред 39:
У свом даљем развоју, часопис је еволуирао од породичног листа до угледног књижевног гласила, у коме су сарађивали значајни српски, муслимански и хрватски књижевници. Године [[1907]]. и [[1908]]. у Босанској вили своје текстове објављује млада генерација српских писаца: [[Алекса Шантић]], [[Светозар Ћоровић]], [[Милан Прелог]], [[Јован Дучић]], [[Вељко Петровић]], [[Владислав Петковић Дис]], [[Владимир Ћоровић]], [[Петар Кочић]] и други. Своје текстове објављују и муслимани [[Сафвет-бег Башагић]], [[Муса Ћазим Ћатић]], [[Осман Ђикић]] и други, а нешто касније [[Иво Андрић]] и [[Тин Ујевић]]. У овом листу писали су и неки припадници [[Млада Босна|Младе Босне]].
Уз књижевну критику у којој се посебно истиче [[Димитрије Митриновић]], у часопису су објављивани и научни текстови ([[Ватрослав Јагић]], [[Васо Глушац]], [[Петар Колендић]],
Босанска вила била је најпознатије национално [[Срби|српско]] гласило на подручју аустроугарске провинције БиХ и једно од познатијих и признатијих гласила уопште на просторима јужнословенских народа.
| |||