Босанска вила — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Bosanska vila 1897.png|мини|десно|250п|Издање Босанске виле [[15. јануар]]а [[1897]]. године (на насловној страни је [[Митрополит београдски Михаило|Митрополит Михаило]])]]
'''Босанска вила''' је била [[Срби|српски]] лист за „забаву, поуку и књижевност“. Покренут је [[1885]]. године као орган Учитељског збора Српске школе у [[Сарајево|Сарајеву]], а забрањен од стране [[Аустроугарска|аустроугарских]] власти [[15. јун]]а [[1914]]. године.
Ред 21:
Прво издање је имало 16 страница и штампано је на ћирилици у 1.000 примјерака, а цртеж на врху насловне стране је израдио Стево Калуђерчић. Због потражње, прво Вилино издање је поново штампано.
На самој насловној страни се преко читаве странице налазила велика фотографија [[
Остали сарадници првих издања Виле су били [[Манојло Ђорђевић Призренац]], Душан Пелеш, Митрополит Дионисије II (Илијевић), Ђорђе Јовановић Герман, Давид Поповић, Петар Мирковић, Васо М. Ћуковић, [[Вид
=== Период другог уредника ===
Ред 31:
=== Вилини уредници ===
[[Божидар Никашиновић]] остаје Вилин уредник првих шест мјесеци, односно првих десет бројева, након чега постаје учитељ у Српској школи у Мостару. Након Никашиновића, Вилин уредник постаје [[Никола Шумоња]] у периоду септембар 1886. — 1. фебруар 1887. године. Од априла [[1887]]. године до јуна [[1914]]. године уредник је био [[Никола Кашиковић]], који је уређивао часопис до краја његовог излажења, односно до забране часописа од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Последњих година пред [[Први светски рат]] у уредништву листа се налазе и [[Владимир Ћоровић]] и [[Петар Кочић]].
Босанска вила је излазила редовно два до три пута месечно и штампана је искључиво [[Ћирилица|ћирилицом]], која је до доласка Аустроугарске [[1878]]. године, била примарно народно писмо. Босанска вила је била једини књижевни лист у [[Аустроугарска|аустроугарској]] провинцији [[Босна и Херцеговина|БиХ]] у периоду од њеног оснивања [[1885]]. до [[1895]]. године.
=== Програмска оријентација ===
Ред 37:
=== Вилин развој ===
У свом даљем развоју, часопис је еволуирао од породичног листа до угледног књижевног гласила, у коме су сарађивали значајни српски, муслимански и хрватски књижевници. Године [[1907]]. и [[1908]]. у Босанској вили своје текстове објављује млада генерација српских писаца: [[Алекса Шантић]], [[Светозар Ћоровић]], [[Милан Прелог]], [[Јован Дучић]], [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]], [[Владислав Петковић Дис]], [[Владимир Ћоровић]], [[Петар Кочић]] и други. Своје текстове објављују и муслимани [[Сафвет-бег Башагић]], [[Муса Ћазим Ћатић]], [[Осман Ђикић]] и други, а нешто касније [[Иво Андрић]] и [[Тин Ујевић]]. У овом листу писали су и неки припадници [[Млада Босна|Младе Босне]].
Уз књижевну критику у којој се посебно истиче [[Димитрије Митриновић]], у часопису су објављивани и научни текстови ([[Ватрослав Јагић]], [[Васо Глушац]], [[Петар Колендић]], Владимир Ћоровић). Његована је и преводилачка књижевност. Превођено је из готово свих европслих књижевности, а највише из руске и француске.
Ред 43:
Босанска вила била је најпознатије национално [[Срби|српско]] гласило на подручју аустроугарске провинције БиХ и једно од познатијих и признатијих гласила уопште на просторима јужнословенских народа.
Лист је престао да излази [[15. јун]]а [[1914]]. године, уочи [[Први
== Вилини сарадници ==
Ред 50:
* [[Петар Кочић]]
* [[Алекса Шантић]]
* [[Сава Косановић (митрополит)|Митрополит Сава Косановић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Светозар Ћоровић]]
Ред 63:
* [[Јован Илић]]
* [[Дионисије Миковић]]
* [[Вид Вукасовић Вулетић|Вид Вулетић-Вукасовић]]
* [[Вељко Милићевић]]
* [[Радослав Марковић]]
| |||