Пуританизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Преусмерење на Пуританци |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Reverend John Davenport by the Davenport Limner 1670.jpeg|мини|десно|250п|Портрет Џона Девенпорта, истакнутог енглеског пуританца и оснивача америчке [[Колонија Њу Хејвен|колоније Њу Хејвен]]]]
'''Пуританизам''' ({{јез-лат|Puritas - чистоћа}}) покрет је међу енглеским [[Протестантизам|протестантима]] из 16. вијека, а чији је циљ био одржавање цркве у [[Јеванђеље|јеванђељској]] чистоћи, насупрот [[Црква Енглеске|Англиканској цркви]]. Пуританац је [[морал]]но строг човјек, који одбацује обична задовољства. Услијед прогона у [[Европа|Европи]], пуританци су се током 17. вијека населили у [[Северна Америка|Сјеверној Америци]], поготово регији [[Нова Енглеска]]. Амерички пуританизам у 18. вијеку је имао много шире значење од жеље за реформисањем Англиканске цркве, јер је пуритански поглед на свијет у Новој Енглеској имао велик утицај на читав црквени живот у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].
Пуританци су били вјерски реформаторски покрет унутар [[Енглеска|енглеских]] [[Протестантизам|протестаната]] крајем 16. и у 17. вијеку, који је тражио да се [[Црква Енглеске|енглеска црква]] очисти од остатака [[Католичка црква|католичког]] [[Папа|папизма]], за ког су пуританци тврдили да се задржао након вјерског компромиса постигнутог на самом почетку владавине [[краљ]]ице [[Елизабета I Тјудор|Елизабета -{I}-]]. <ref name=brit/>
Пуританци су постали нарочито запажени у 17. вијеку због своје [[морал]]не и вјерске горљивости, која је прожимала њихов цјелокупни живот, они су тражили црквене реформе, како би њихов стил живота, постао узор за цијелу нацију. Њихови напори да то остваре у [[Енглеска|Енглеској]] придонијели су избијању [[Енглески грађански рат|енглеског грађанског рата]], али и до оснивања првих [[колонија]] у [[Северна Америка|Сјеверној Америци]] као радних модела пуританског начина живота. <ref name=brit/>
== Учење и карактеристике==
Пуританизам се може дефинисати првенствено као интензивни вјерски занос. Пуританци су вјеровали да је неопходно успоставити савезнички однос с [[бог]]ом, како би могли откупити гријехе, добијене самим рођењем и животом, да се преко бога може открити пут спаса, кроз проповиједање и да [[Свети Дух]] инструмент спасења. ''Пуританци'' су били морално строги, и одбацивали су сваки облик раскалашености и претјеривања, за њих је и плес био раскалашеност.
[[Калвинизам|Калвинистичка]] [[теологија]] и систем, имала је велики утицај на формирање пуританског учења. Због тог су они одбацили бројне ритуале англиканске цркве, на које су гледали као папинско идолопоклонство. Умјесто тога за пуританце је проповиједање било најважније, и то оно које произлази из свакодневног искуства, а не само оно из религијских књига. Ипак због важности проповиједања, пуританци су то ипак оставили само школованим теолозима. <ref name=brit/>Али су успут и схватили важност школовања, и били међу првима који су оснивали школе за дјецу.
== Историја ==
Краљ [[Хенри VIII Тјудор|Хенри -{VIII}-]] одвојио је [[Црква Енглеске|енглеску цркву]] од [[Католичка црква|Католичке цркве]] [[1534]]., па се [[Протестантизам|протестантизам]] брзо ширио за владавине [[Едвард VI Тјудор|Едварда -{VI}-]] (владао [[1547]] - [[1553]]). Током владавине краљице [[Мери I Тјудор|Мери -{I}-]] ([[1553]] -[[1558]]), Енглеска се вратила у крило католичке цркве, па су бројни протестанти били присиљени на прогонство. Многи од прогнаника побјегли су [[Женева|Женеву]], гдје је [[Жан Калвин]] понудио модел узорне црквене организације. ''Пуританци'' су као и сви [[Протестантизам|протестанати]] одушевљено дочекали избор [[Елизабета I Тјудор|Елизабете -{I}-]] [[1558]], али су их њени први потези након поновног озакоњења протестантизма разочарали, јер су они били за већу реформу, али то нису били у стању провести у врховном вијећу тадашње енглеске цркве. <ref name=brit/>
Већи дио пуританаца је средином 16. вијека желио провести реформу цркве у Енглеској, преко [[парламент]]а, и уз његову подршку - њих су звали '''презвитеријаци'''. Мањи дио, разочаран спорим током ствари, одлучио се за радикалнији пут реформи без чекања осталих. Њих су назвали - '''сепаратисти''', они су одбацили државну цркву и оснивали добровољне цркве на темељу савеза с богом и међу собом. Обје скупине, нарочито сепаратисте, потиснула је друштвена елита оног времена. Како нису добили прилику да проведу реформу у самој цркви, енглески пуританци окренули су се проповиједању, писању памфлета и разним експериментима у исказивању своје вјере, али и посебно моралном понашању, како индивидуалном, тако и својих организација. Свој брзи раст, дуговали су бројним спонзорима из високих аристократских кругова и парламента, али и због великог броја [[професор]]а теологије који су прихватили њихово учење на [[факултет]]има [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорда]] и [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџа]]. <ref name=brit/>
Пуританска надања су порасла кад је [[Калвинизам|калвиниста]] [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{I}-]] наслиједио [[Елизабета I Тјудор|Елизабету -{I}-]] [[1603]]. Али их је он убрзо разочарао кад је на састанку у [[Палата Хемптон Корт|Хемптон Корту]] [[1604]]., одбио њихове приговоре о потреби реформе црквене организације изјавивши '''без бискупа, нема краља'''. Па су пуританци и надаље остали грађани другог реда, неки су изгубили своје положаје, други су их једва успјели задржати, а неки који се нису могли помирити са компромисом, побјегли су из Енглеске. Притисак на њих да се помире са стањем какво је, порастао је за владавине [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса -{I}-]] ([[1625]] -[[1649]]) и његовог [[надбискуп]]а Вилијама Лауда. Ипак се и у тим отежаним условима пуританизам наставио ширити, а кад је избио [[Енглески грађански рат|енглески грађански рат]] између [[парламент]]а и Чарлса -{I}-, пуританци су искористили да апел на [[парламент]] и [[народ]] и позив на обнову заједништва с [[бог]]ом. [[Парламент]] је на своје засједање о том питању, позвао и вијеће [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]] ради консултација, али је оно било толико разједињено, да није успјело понудити никакав модел за реформу црквене организације. У међувремену се нова војска, која је поразила краљеве снаге, бојала да би црквено вијеће и парламент могли склопити компромис са краљем Чарлсом -{I}- да затру пуританце, па су преузели власт и предали је свом лидеру [[Оливер Кромвел|Оливеру Кромвелу]]. За вријеме његове краткотрајне владавине, владала је вјерска толеранција која је ишла у прилог пуританцима, па се појавио велик број радикалних пуританских покрета; Левелери, Дигери (или прави Левелери), Покрет петог краљевства и [[Квекери]] (они су једини успјели стећи неки значај). <ref name=brit/>
Након [[Оливер Кромвел|Кромвелове]] смрти [[1658]]., конзервативни пуританци подржали су рестаурацију [[краљ]]а [[Чарлс II Стјуарт|Чарлса -{II}-]] и његов модификовани модел вјерске политике. Али им то није помогло, јер су их слиједбеници надбискупа Лауда, успјели потпуно потиснути, па су након тог рестаурирали стару строгу црквену хијерахију [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]]. Након тог су енглески пуританци ушли у раздобље познато као - Велики прогон. Пуританци су накрају неуспјешно покушали остварити свој идеал свеобухватне цркве за вријеме Славне револуције (свргавање Чарлса -{II}-). Након тога је Енглеска [[1689]]. усвојила Закон о вјерској толеранцији, који је потврдио статус [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]] као државне, али је толерисао и друге вјерске заједнице. <ref name=brit/>
== Пуританци у Америци==
Пуритански идеал остваривања светог заједништва, покушала је провести у дјело [[Колонија Вирџинија|Вирџинија]] [[Томас Дејл|Томаса Дејла]], али је то највише успјело колонијама у [[Нова Енглеска|Новој Енглеској]]. Оргинална црквена организација [[Колонија Масачусетски залив|Масачусетског залива]] била је средњи пут између презвитеријанизма и сепаратизма, па су због тога [[1648]]. четири новоенглеске пуританске колоније усвојиле заједничку платформу у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], формирајући конгрегацију као облик црквене власти. <ref name=brit/>
Новоенглески пуританци обликовали су своју грађанску заједницу у оквиру цркве, на челу са црквеним вијећем, у ком су само изабрани чланови могли гласати и бити изабрани на неку од водећих функција у заједници. То је постао проблем већ у другој генерацији колониста, па су они усвојили нова правила, која су омогућавала крштеним, моралним и правовјерним члановима да додјељују привилегије црквеног чланства.
Поред тих постојала је и пуританска заједница на [[Колонија Роуд Ајланда и Провиденс Плантажа|Роуд Ајланду и Провиденс Плантажи]] коју је основао Роџер Вилијамс, прогнаник из [[Колонија Масачусетс|Масачусетса]], те у [[Колонија Пенсилванија|Пенсилванији]], коју је водио [[Квекери|квекер]] [[Вилијам Пен]].<ref name=brit> {{cite web
|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/484034/Puritanism
|title = ''Puritanism''
|publisher = Encyclopædia Britannica
|language = {{en}}
|accessdate = }}</ref>
Амерички пуританци су у 18. вијеку пресудно утицали на црквени живот ране Америке, па је то оставило трага и на каснији ток догађаја и живот у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].
== Извори ==
{{извори}}
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Puritans}}
* [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/484034/Puritanism ''Puritanism'' na portalu Encyclopædia Britannica] {{en}}
* [http://www.ccel.org/s/schaff/encyc/encyc09/htm/iv.v.xcvii.htm Schaff’s Encyclopedia of Religious Knowledge: ''Puritans, Puritanism'']
[[Категорија:Историја Енглеске]]
| |||