Марковац (Велика Плана) — разлика између измена

Друга породица по старини јесу Конићи (Станојевићи) пореклом од [[Пећ]]и, затим Аврамовићи, чији су преци дошли из [[Гложани|Гложана]] ([[Ресава]]), Павловићи старином из Кованице (срез деспотовачки), Мишковићи и Јагоровићи старином са [[Косово|Косова]], Черкеновићи такође и то од [[Призрен]]а, одакле су дошли прво у [[Седларе]] ([[Ресава]]) па овамо, а већи део тог великог рода је променио презиме у Којадиновићи, Доцићи и Богосављевићи по три сина Недељка Черкеновића, који је и сам дошао из Призрена преко Седлара и убио Турчина за шта је у Смедеревској Паланци осуђен на смрт, а онда пред извршење смртне казне затражио да буде одвезан да би дао дар својим џелатима "јер је то обичај", којом приликом је убио [[кадијa|кадију]] и зато био растргнут на четверо ("коњима на репове"), после чега су његова удовица и три сина пребегли рођацима у Марковац,<ref>према фељтону "Ко су Шумадинци" Милета Недељковића, Глас јавности 2001. [http://www.maksimovic.rs/literatura/eknjige/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf]</ref> Станимировићи који су старином из Глоговца и т. д.

 

 

Марковац је имао школу "од пре осамдесет година".<ref>N.B. "пре осамдесет година" се односи на извор из 1928, дакле, 1840-их година, кад се основне трогодишње и четверогодишње школе у новооснованој Србији и отварају. То је и очигледно јер се у следећој реченици помиње да је 1912, дакле пре више од 100 година, направљена нова зграда за школу.</ref> Године [[1912]]. подигнута је нова зграда за школу. До [[1870]]. служили су се лаповском црквом а те исте године подигли своју. Године 1921. [[Марковац]] је проглашен за варошицу.