Сенат Краљевине Србије — разлика између измена

нема резимеа измене
(Исправно је ''на располагању'', оно је архаична, неправилна форма)
'''Сенат Краљевине Србије''' је био горњи дом Народног представништва [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] заједно са доњим домом [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народном скупштином]].
 
Основан је априла [[1901]]. октроисањем [[Устав Србије из 1901. године|Устава Краљевине Србије]], а укинут [[1903]]. заједно са Уставом после [[Мајски преврат|Мајског преврата]].<ref>{{cite web|url=http://www.archives.org.rs/42443e43d43443e432438-438-43743143844043a435/42443e43d43443e432438-44144243044043e433-43f43544043843e434430-1/41344044343f430-44443e43d43443e432430-44343f440430432435-438-45843043243d438445-44143b443436431438/42143543d430442-410-4-1901-1903 |title=Фонд Сената у Архиву Србије |language={{sr icon}} |publisher=Archives.org.rs |date= |accessdate = 1. 10. 2014.}}</ref> Законодавну власт је вршио краљ са дводомним Народним представништвом (СенатСенатом и [[Народна скупштина Краљевине Србије|НароднаНародном скупштинаскупштином]]). Избори за Сенат су се вршили [[8. септембар|8. септембра]].
 
== Сенатори ==
 
Престолонаследник, (кад би постао пунолетан), архиепископ београдски и епископ нишки по праву су били чланови Сената. Осим њих Сенат су састављали: тридесет чланова (које је краљ именовао на цео живот) и осамнаест чланова (Београд је бирао једног, а седамнаест изборни окрузи).<ref>Члан 70. Устава Краљевине Србије (1901)</ref>
 
Нико није могао бити члан Сената и Народне скупштине у исто време. Сви чланови Сената су полагали заклетву као и [[Народни посланик|народни посланици]]. Мандат изабраних чланова Сената је трајао шест година. Бирање је сенатора било непосредно, а гласање тајно. За сенатора је могао бити постављен или изабран: који је рођени или прирођени српски грађанин, који ужива сва грађанска и политичка права, који стално живи у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], који је навршио 40 година и који плаћа годишње најмање 200 динара непосредне порезе.<ref>Нису морали имати ову погодбу плаћања пореза: грађани, који су били председници или потпредседници Народне скупштине, генерали у пензији или у оставци, пређашњи министри, саветници, ванредни посланици и дипломатски агенти.</ref>
 
НисуСенатори нису могли бити сенатори активни чиновници, изузев ванредних посланика и дипломатских агената као и сви они који су могли бити бирани за посланике у [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народној скупштини]]. Официри под заставом нису могли бити бирани за чланове Сената. Исто тако нису могли бити ни именовани, осим генерала у броју највише до четири. Свештеници оба реда су могли бити бирани у Сенат. Чиновник који је био сенатор није могао бити пензионисан без свога пристанка до навршене седамдесете године, сем ако је навршио 40 година државне службе или је тако оболео да не може вршити своју службу.<ref>Чланови 71—74. Устава Краљевине Србије (1901)</ref>
 
Сенатори, чим би им била пуномоћства била оверена, полажуполагали су ову заклетву:<ref>Члан 53. Устава Краљевине Србије (1901)</ref>
Чиновник који је био сенатор, није могао бити пензионисан без свога пристанка, до навршене седамдесете године, сем ако је навршио 40 година државне службе или је тако оболео да не може вршити своју службу.
{{цитат|»Ја (име и презиме) заклињем се јединим Богом, да ћу Устав верно чувати и да ћу при саветовању и гласању само опште добро Краља и Народа у виду имати. И како ово испунио будем, тако ми Бог помогао и овога и онога света.«}}
 
Сенатори, чим би им била пуномоћства оверена, полажу ову заклетву:
{{цитат|»Ја (име и презиме) заклињем се јединим Богом, да ћу Устав верно чувати и да ћу при саветовању и гласању само опште добро Краља и Народа у виду имати. И како ово испунио будем, тако ми Бог помогао и овога и онога света.«}}
 
Ову заклетву сенатори би полагали пред свештеником у седници, и остављали би је и написану на чување у архиве Народног представништва.
 
== Сазиви ==
 
Сенат се сазивао указом сваке године у редован сазив у престоницу Краљевине Србије најдаље до [[1. октобар|1. октобра]].
Само у случају рата Сенат се могао сазвати и ван престонице. Сенат се никада није распуштао.
 
Сенат се сазивао у исти мах кад и [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народна скупштина]], и престајао радити кад и она.
 
Пуномоћства чланова Сената је прегледала и оверавала општа седница [[Касациони суд Краљевине Србије|Касационог суда]].
* за округ чачански др [[Илија Коловић]], физикус округа крагујевачког
 
За председника Сената је 24. марта 1903. постављен [[Јован Белимарковић]]<ref>{{cite web|url=http://www.arhivsumadija.org.rs/html/f_od_vel_znacaja/fjovan_belimark%20.html |title=Јован Белимарковић (Фонд у Архиву Шумадије) |publisher=Arhivsumadija.org.rs |date= |accessdate = 131. 310. 20132014.}}</ref> Члан Сената је био и [[Димитрије Цинцар-Марковић]] који је крајем 1902. постао председник Министарског савета. Сенатор је био и [[Аћим Чумић]] до своје смрти 1901. године.<ref>[http://scc.digital.nb.rs/view/P-2588-1901&ID=12311&p=001&w=1280&h=868 Умро сенатор Аћим Чумић („Српске новине“, 29. јул 1901)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
== Види још ==