Википедија

Сенат Краљевине Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Сенат Краљевине Србије''' је био горњи дом Народног представништва [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] заједно са доњим домом [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народном скупштином]].
 
Основан је априла [[1901]]. октроисањем [[Устав Србије из 1901. године|Устава Краљевине Србије]], а укинут [[1903]]. заједно са Уставом после [[Мајски преврат|Мајског преврата]].<ref>{{cite web|url=http://www.archives.org.rs/42443e43d43443e432438-438-43743143844043a435/42443e43d43443e432438-44144243044043e433-43f43544043843e434430-1/41344044343f430-44443e43d43443e432430-44343f440430432435-438-45843043243d438445-44143b443436431438/42143543d430442-410-4-1901-1903 |title=Фонд Сената у Архиву Србије |language={{sr icon}} |publisher=Archives.org.rs |date= |accessdate = 1. 10. 2014.}}</ref> Законодавну власт је вршио краљ са дводомним Народним представништвом (Сенатом и [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народном скупштином]]). Избори за Сенат су се вршили [[8. септембар|8. септембра]].
 
== Сенатори ==
Линија 19 ⟶ 18:
== Делокруг ==
 
Право предлагања закона је припадало и краљу и Народном представништву. Ниједан закон се није могао се издати, укинути, изменити, обуставити или протумачити;, нити се законски предлог могао краљу на потврду поднети, пре него што иби га и [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народна скупштина]] и Сенат појединачно и у целини већином гласова усвојили.<ref>Члан 48. Устава Краљевине Србије (1901)</ref>▼
Право предлагања закона је припадало и краљу и Народном представништву.
 
Сенат можеје могао решавати само ако је у седници више од половине целокупнога Уставом одређенога броја њиховихњегових чланова. За пуноважне закључке, изузев случајеве за које је Уставом друкчије наређено, била је потребна већина гласова присутних чланова. Кад би било једнако гласова, сматрало се да је предмет одбачен. ГласКад би Сенат неки предлог одбацио он му се није могао дативише самоподносити личноза време истога сазива.<ref>Чланови 55. и 56. Устава Краљевине Србије (1901)</ref>▼
Председника и два потпредседника Сената је постављао краљ за целу периоду. Секретаре Сената је бирао сам Сенат за сваки сазив из своје средине.
 
Предлог који би један дом усвојио слао се на даљи рад другоме дому. Ако би га и други дом у целини без икакве измене усвојио, Народно представништво је предлог усвојило. Ако би пак један дом учинио какве измене у предлогу, које је други дом усвојио и њему послао, предлог би се с тим изменама враћао ономе дому који га је прво претресао. Ако би он остао при своме првом решењу, предлог би се враћао на друго и последње решавање ономе дому, који га је други по реду претресао. Не буде ли ни тада усвојен, предлог се сматрао као одбачен и у истом се сазиву није могао више ни једноме дому подносити. Буџет би решавала коначно [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народна скупштина]] при другом претресу, ако би га Сенат после првог скупштинског претреса у било чему изменио.<ref>Члан 62. Устава Краљевине Србије (1901)</ref>
Сенат је имао право истраге у изборним и чисто административним питањима. Сенатор је имао право управљати министрима питања и интерпелације. Министри су били дужни на њих одговорити у току истог сазива.
 
Председника и два потпредседника Сената је постављао краљ за целу периоду. Секретаре Сената је бирао сам Сенат за сваки сазив из своје средине. У Сенату су имали право говорити само њихови члановисенатори, министри и владини повереници.
 
За време мандата ни један сенатор није могао бити узиман на одговор, нити за било какву кривицу у притвор стављен, пре но што би то одобрио Сенат.
 
Сенат је општио непосредно само са министрима.
 
За време трајања рада у Сенату сенатори су имали по петнаест динара дневнице. Председник Сената је имао сем тога и по 5000 динара годишњег додатка.
 
== Начин одлучивања ==
 
▲Ниједан закон се није могао се издати, укинути, изменити, обуставити или протумачити; нити се законски предлог могао краљу на потврду поднети, пре него што и га [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народна скупштина]] и Сенат појединачно и у целини већином гласова усвојили.
 
▲Сенат може решавати само ако је у седници више од половине целокупнога Уставом одређенога броја њихових чланова. За пуноважне закључке, изузев случајеве за које је Уставом друкчије наређено, била је потребна већина гласова присутних чланова. Кад би једнако гласова, сматрало се да је предмет одбачен. Глас се могао дати само лично.
 
Кад било Сенат какав предлог одбацио, он му се није могао више подносити за време истога сазива.
 
Предлог који би један дом усвојио слао се на даљи рад другоме дому. Ако би га и други дом у целини без икакве измене усвојио, Народно представништво је предлог усвојило.
 
Ако би пак један дом учинио какве измене у предлогу, које је други дом усвојио и њему послао, предлог би се с тим изменама враћао ономе дому који га је прво претресао. Ако би он остао при своме првом решењу, предлог би се враћао на друго и последње решавање ономе дому, који га је други по реду претресао.
 
Не буде ли ни тада усвојен, предлог се сматрао као одбачен и у истом се сазиву није могао више ни једноме дому подносити.
 
Буџет би решавала коначно [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народна скупштина]] при другом претресу, ако би га Сенат после првог скупштинског претреса у било чему изменио.
 
== Списак сенатора ==
Линија 105 ⟶ 82:
* за округ чачански др [[Илија Коловић]], физикус округа крагујевачког
 
За председника Сената је 24. марта 1903. постављен [[Јован Белимарковић]]<ref>{{cite web|url=http://www.arhivsumadija.org.rs/html/f_od_vel_znacaja/fjovan_belimark%20.html |title=Јован Белимарковић (Фонд у Архиву Шумадије) |publisher=Arhivsumadija.org.rs |date= |accessdate = 1. 10. 2014.}}</ref> Члан Сената је био и [[Димитрије Цинцар-Марковић]] који је крајем 1902. постао председник Министарског савета. Сенатор је био и [[Аћим Чумић]] до своје смрти 1901. године.<ref>[http://scc.digital.nb.rs/view/P-2588-1901&ID=12311&p=001&w=1280&h=868 Умро сенатор Аћим Чумић („Српске новине“, 29. јул 1901)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
== Види још ==
Линија 112 ⟶ 89:
 
== Извори ==
{{reflistИзвори|2}}
 
[[Категорија:Краљевина Србија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сенат_Краљевине_Србије”