Хипербарична медицина — разлика између измена

[[Кисеоник]], је поред [[храна|хране]] и [[вода|воде]], један од три најбитнија елемената у [[биохемија|биохемијским]] и [[физиологија|физиолошке]] процесим у [[Ћелија (биологија)|ћалијамаћелијама]] ткива (пре свега у процесима аеробног [[дисање|дисања]]). Овај састојак ваздуха даје нам снагу за радне и друге свакодневне активности, помаже болеснику да оздрави и штити нас од отрова у нашем окружењу. Кисеоник је гориво које [[мозак|мозгу]] омогућава да правилно функционише, а [[имунски систем|имунском систему]] да ојача своју одбрамбену способност.

Ваздух који удишемо је мешавина гасова која се састоји од око 21% кисеоника, 78% [[азот]]а, 1% угљен-диоксида и осталих гасова и [[водена пара|водене паре]]. У самом процесу дисања мешавина [[гас]]ова, у дисајним путевима је нешто другојачијадругачија, и има следећи однос; око 16% кисеоника, 78% азота, 5% угљен-диоксида и 1% осталих гасова, док засићење [[водена пара|воденом паром]] достиже вредности и до 100%.

Засићење (сатурација- -{SaO₂}-) артеријске крви кисеоником, пропорционална је способности везивања хемоглобина сваког човека понаособ. Бројни поремећаји засићења [[артераијеартерије|артеријске]] крви кисеоником могу довести до његовог недостатка на нивоу ткива и ћелија што се може испољити поремећајем познатим под називом [[хипоксија]]. Адекватна оксигенација ткива у нормобаричним условима (на нормалном атмосферски притисаку), указује да је проценат испорученог кисеоника који се транспортује из плућа до периферних ткива задовољавјућизадовољавајући што омогућава правилно обављање свих њихових [[метаболизам|метаболичких функција]].