Физиологија дисања човека — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
=== Регулација дисања ===
[[Датотека:Primarni faktori regulacije disanja 3.jpg|мини|250п|Фактори који утичу на рад дисајног центра у продуженој мождини (медули)]]
НерниНервни систем подешава величину алвеоларне вентилације потребама организма. Захваљујући томе, притисци кисеоника и [[угљен-диоксид]]а у [[крв]]и се минимално мењају и код тешких оптерећења респираторног система. Центар за дисање се налази у [[Продужена мождина|продуженој мождине]] и [[понс]]у, а регулација дисања се одвија континуираним емитовањем [[импулс]]а - (сигнала).
 
[[Дисање]] представља високо интегрисани процес који укључује комплексне сигналне механизме у [[Мозак|мозгу]], [[мождано стабло|можданом стаблу]], [[кичмена мождина|кичменој мождини]], кранијалним и спиналним живцима, уз координисано функционисање [[дијафрагма|дијафрагме]], међуребарних мишића, [[гркљан]]а, [[ждрело|ждрела]], [[плућа]] и [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларног система]]. Овај процес подразумева и учешће више различитих [[неуротрансмитер]]а, [[неуромодулатор]]а, [[чулна ћелија|рецептора]], секундарних гласника и транскрипционих фактора, од којих се већина још увек испитује ''(види слику десно)''<ref>Bianchi AL, Denavit-Saubie M, Champagnat J. Central control of breathing in mammals: neuronal circuitry, membrane properties, and neurotransmitters. Physiol Rev. 1995;75:1–45.</ref><ref>Wong-Riley MMT, Liu Q. Neurochemical development of brain stem nuclei involved in the control of respiration. Respir Physiol Neurobiol. 2005;149:83–98.</ref>