Википедија

Владислав III Јагелонац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
Ред 37:
Године 1438. парламент је Владислава прогласио пунолетним, али сплетке су се наставиле. Владислав коначно 1440. године успева да уз помоћ папе добије угарску круну и он постаје '''Владислав I'''. Владислав је све своје непријатеље у Угарској сломио до 1442. године, али у Пољској долази до негодовања племића, због тога што овај занемарује ситуацију у Пољској.
 
У јесен је, заједно са Јаношем Хуњадијем, покренуо велику офанзиву. Са војском од око 30 .000 људи, у којој су били заступљени најразличитији балкански народи, они су заузели Ниш и Софију и само је оштра зима спречила ову војску да не пређе преко планине Балкан и удари на саму турску престолницу, Једрене. Султан је сада био приморан да са Владиславом склопи сегедински мир, којим му остаје само Бугарска.
 
Папаски легат Јулијан Цезарини навео је краља да прекрши мир и он је на јесен 1444. године, кренуо у против Турака са на брзину сакупљеном војском. Веровало се да ће хришћанска флота спречити превоз султана у Европу, али он није могла спречити Ђеновљане да за само 1 златник по глави превезу Турке, који су у бици код варне 10. новембра уништили хришћане. Погинуо је и сам краљ Владислав.
Ред 139:
Између савезника избиле су поводом повлачења велике несугласице. Деспот је био против повлачења, нарочито ако буде узео бржи темпо. Бојао се, да се тим не изгубе и моралне и територијалне тековине рата и да се не да Турцима могућности, да се боље припреме за борбе на том истом подручју. Он се сав залагао, да војска преко зиме остане бар у Србији. Одатле, пошто је свршила половину великог посла, она на пролеће може наставити са акцијом, пошто се не мора све почињати изнова. Он се обавезивао, да ће се сам бринути за снабдевање војске, а нудио је и 100.000 дуката новчане потпоре. Хтео је да на сваки начин задржи тек ослобођену Србију. Али Мађари, изморени и истрошени, и са духом кондотјера, који су после свршеног посла хтели одмора, нису никако пристајали на то. Они похиташе да се врате у Мађарску. Крајем јануара 1444. цела војска, с краљем и деспотом, скупила се у Београду и око њега и одмах прелазила даље, а краљ се већ у фебруару налазио у Будиму.
==== Последице ====
Хришћанска победа изазвала је многе наде у балканских народа. Неки од њих дигоше се на оружје. Новобрђани дигоше устанак, али бише брзо савладани. Нешто више успеха постиже Скендер-бег, у Албанији, где је подигао до 30 .000 бораца. У њему, рано потурченом, било се већ раније пробудило старо верско, а донекле и народно осећање. Оставивши Турке и ислам он се био вратио у своје албанске планине. Сада, на глас о победи хришћана, он заузе Кроју и поче огорчену борбу против Турака. Брат византиског цара, деспот Константин Драгаш, поче ослобађање Пелопонеза, а у исто време изби устанак и у Тесалији. Изгледало је једно време, да је цео Балкан устао против Турака и да неће требати много, па да се европска Турска потпуно потпали. Али је основни предувет за то био тај, да се почета акција развија с планом, у дугом даху, а да не добија карактер импровизоване експедиције, која поред свих привремених успеха, није могла изменити општег положаја.
 
=== Даље акције против Турака ===
Ред 159:
== Погибија ==
[[Датотека:Warnenczyk grob CP.jpg|мини|десно|Празан гроб Владислава Варненчика]]
Хришћанска војска стигла је 20. септембра 1444. у Оршаву и ту почела прелазити Дунав. Кроз Србију се није ишло. Једно због деспотова држања, а друго што се чинило, да је преко Бугарске непосреднији пут за Цариград. Хришћанска војска, већином коњица, бројала је 16.000 људи, којој се код Никопоља придружило 4.000 Влаха, под вођством влашког принца Мирче. Хришћанска војска је на овом путу освојила Видин (септембар), Сузмен (октобар) и Порвадију (6. новембар). Хришћанима се овде није придружио деспот, а није ни Скендер-бегу дозволити пролаз, кроз Србију. За то време Владиславу стигоше вести да је султан разбио хришћанску флоту. Код Варне је дошло до одлучне битке 10. новембра. Са бројном надмоћношћу Турци (у бици учествовало 100 .000 Турака) су страховито поразили хришћане и Владислав је на крају битке погинуо тако што су га тешко рањеног Турци оборили са коња и убили, а његов убица је био награђен. Поред Владислава погибоше и многи угледни мађарски великаши, међу којима и Кардинал Цезарини, као и 2 бискупа. Спасао се Јанош Хуњади са малим бројем војника. Овом битком Мурат је утврдио Турску власт на неколико векова.
 
Владислав је због тога што је погинуо код Варне добио назив '''''Варненчик'''''. Његовом смрћу је престала постојати друга и последња персонална унија Угарске и Пољске.
Ред 170:
Понесен победом султан је љуто казнио све оне, који му се беху замерили. Уплашене јадранске републике, Венеција и Дубровник, похиташе да оправдају своје учешће бацајући сву кривицу на папску курију. Деспот Ђурађ остао је поштеђен. Шта више, имао је и извесног утицаја на Порти. Дубровчани, на пример, захваљују само њему што је султан 1447. год. склопио с њима мир.
 
Дуго се није веровало, да је Владислав погинуо у Бицибици код Варне. Приповедало се, да Владислав живи у Пољској. То је тврдио и палатин Ловро Хедервар. Због овога су 26. априла 1445. године дошли сви прелати, великаши, племићи и заступници градова у Пешту, да одлуче о судбини Угарске. После дугог расправљања буде донет овај закључак:
 
{{цитат|Ако се Владислав не врати до 30. маја, или ако дотле посланици - послати у Пољску - не нађу никакве вести о његовом животу, тада ћемо сви признати Ладислава Посмрчета за краља својега.}}
Ред 212:
* {{Cite book |ref= harv|last= SZUSTER|first= Michał|authorlink= Михал Шустер|coauthors= |title= Władysław III Warneńczyk|year=|url= http://www.poczet.com/warnenczyk.htm|publisher=Poczet.com|location=|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= SZUSTER|first= Michał|authorlink= Михал Шустер|coauthors= |title= Kazimierz IV Jagiellończyk|year=|url= http://www.poczet.com/jagiellonczyk.htm|publisher=Poczet.com|location=|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ћоровић |first=Владимир |authorlink=Владимир Ћоровић |coauthors= |title=Историја Срба |year= |url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_6.html |publisher= |location= |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ћоровић |first=Владимир |authorlink=Владимир Ћоровић |coauthors= |title=Историја Срба |year= |url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_7.html |publisher= |location= |id=}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Wladislaus III of Poland and Hungary}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Владислав_III_Јагелонац”