Организација украјинских националиста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Разне исправке
Ред 1:
{{pov}}
{{bez_izvora}}
{{Без извора}}
[[Датотека:Organization of Ukrainian Nationalists-M.svg|200px|десно|мини|Симбол ОУН-M]]
'''Организација украјинских националиста''' ({{јез-укр|Організація Українських Націоналістів}}) или скраћено ОУН је била политичка организација [[Украјинци|Украјинаца]] створена послије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]]. Главни циљ организације је био независна украјинска држава. Непосредни задаци су требало да буду заштита Украјинаца од насиља и асимилације од стране [[Пољска|Пољака]] и [[Русија|Руса]].
Ред 24:
 
== Разлаз са Нијемцима ==
Дана [[30. јун]]а [[1941|1941.]]. године у [[Лавов]]у су Украјинци усмјерени од ОУН сазвали Раду (Парламент) и прогласили обнову украјинске независне државе. Тада су Нијемци одмах показали своје право лице. Проглашење је извршено без консултација са Нијемцима те је [[Гестапо]] похапсио све главне украјинске вође. Неки су стријељани одмах а неки отпремљени у концентрационе логоре. Ухапшен је и Степан Бандера. Од њега се тражило да се сазове нова Рада и опозове проглашење независности. Бандера није пристајао на то. Отпремљен је у концентрациони [[логор Саксенхаузен]]. Ухапшена су и два његова брата и ликвидирана у [[Логор Аушвиц|Аушвицу]]. По Украјини су почела масовна хапшења украјинских националиста. У проблеме су чак дошли и Украјинци у НДХ. Они су припадали другој ОУН којом је командовао пуковник Андрија Мељник и у сагласности са [[Анте Павелић|Павелићем]] формирали Украјинску Легију за Источни фронт. Из [[Берлин]]а је [[Загреб]] примио депешу о забрани упућивања украјинских националиста на Источни фронт. Та Легија никада није упућена у Украјину. Ухапшени су и неки важни Украјинци у Загребу те их је Гестапо отпремио у концентрациони логор.
 
Украјински батаљон који је стигао са Нијемцима у западну Украјину је повучен у Њемачку и одмах расформиран. Био је то брзи разлаз Украјинаца и Нијемаца. Сарадња је трајала првих седам дана и никад се више није обновила.
Ред 34:
На терену Западне Украјине се тад појавила и Армија Крајова. Украјинска УПА је понудила сарадњу али су Пољаци одбили. Велики број пољских колониста и Пољака уопште служио је у њемачким полицијским јединицама које су Нијемци назвали „Украјинска полиција“. То је са Украјином било везано само као са географским појмом. Састав осим Пољака сачињавали су њемачки [[дунавске Швабе|фолксдојчери]] из Украјине а Украјинаца је било мало. Нападајући њемачке полицијске јединице УПА је дошла у сукоб са Армијом Крајовом која се појавила као заштитник пољских колониста. УПА је нападала пољска села и хтјела да истјера Пољаке из западне Украјине. Пољаци из њемачке полиције и Армије Крајове (раздвојено) су нападали на украјинска села. Вршени су страшни покољи на једној и другој страни. Најжешћи сукоб је био у [[Волинија|Волинији]].
 
Нијемцима је одговарао пољско-украјински сукоб. Доста су се мирно према томе односили. Интервенисали су само за убијене Нијемце. За једног убијеног њемачког војника убијали су по слободном нахођењу 100 Украјинаца. Велики број Украјинаца је отпремљен у концентрационе логоре или на принудни рад у Њемачку. Кад су се у Украјини појавили и совјетски „украјински партизани“ ствар се још више искомпликовала. Борбе су се водиле између Армије Крајове и совјетских партизана и УПА и совјетских партизана, УПА и Армије Крајове и УПА и Нијемаца и АК и Нијемаца. За Нијемце су ратовали и њихови „сателити“ ([[Румуни]], [[Мађари]] итд.). Совјетска страна је покушавала да УПА придобије на своју страну. Вођени су совјетско-украјински преговори. Совјети су тражили да се УПА стави под врховну команду оружаних снага [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССРСовјетског Савеза]]. Од стране УПА је постављено питање: „Признајете ли независну Украјину?". Москва није дала задовољавајући одговор и борбе између УПА и совјетских партизана а касније регуларне совјетске армије су настављене и трајале још и у педесетим годинама, скоро десет година након завршетка Другог свјетског рата.
 
== Послије Другог свјетског рата ==