Стоунволска побуна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 165:
Догађаји од 28. јуна 1969. нису били први такав случај. Не само да је ''Друштво маташин'' било активно у већим градовима као што су Лос Анђелес и Чикаго, већ су на сличан начин маргинализоване особе почеле правити нереде као одговор на полицијске рације. Први такав случај десио се у [[Нереди у Комптоновој кафетерији|Комптоновој кафетерији]] 1966, а други у клубу ''„-{Black Cat Tavern}-“'' 1967.<ref>Witt ''и остали'', стр. 210</ref> Међутим, сплет околности учинио је Стоунволску револуцију толико битном. Локација рације је била значајан фактор, јер се Стоунвол ин налазио преко пута канцеларије ''Вилиџ војса'', а уске и кривудаве улице дале су демонстрантима предност над полицијом.<ref name="armstrong"/> Многи учесници нереда и становници Гринич вилиџа били су укључени у разне политичке организације, те су могли да ефикасно мобилишу велику и кохезивну геј заједницу у недељама и месецима након побуне. Локална штампа и национална геј штампа нашироко су писале о догађају. Међутим, најзначајнији аспект Стоунволске револуције је њена комеморација, прво кроз ''Дан ослобођења улице Кристофер'', који је касније прерастао у годишње параде поноса широм света.<ref name="armstrong"/>
Средину деведесетих обележило је укључивање [[бисексуалност|бисексуалаца]], као групе у оквиру геј заједнице након што су успешно тражили да буду укључени у платформу ''[[Марш на Вашингтон за лезбијска, геј и би једнака права и ослобођење|Марша на Вашингтон за лезбијска, геј и би једнака права и ослобођење]]'' [[1993]]. Иако су и трансродне особе такође тражиле да буду укључене, то се није догодило, те је све остало на ''„транс-инклузивном“'' језику у листи захтева марша.<ref>{{
У јуну [[1999]], [[Министарство унутрашњих послова САД]] је прогласило локацију Стоунвол ина, улицу Кристофер и околне улице ''Националним историјским спомеником'', првим од значаја за лезбијску, геј, бисексуалну и трансродну заједницу.<ref>Dunlap, David (26. јун 1999). „[http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A03E7D7123AF935A15755C0A96F958260&sec=&spon=&pagewanted=1 Stonewall, Gay Bar That Made History, Is Made a Landmark]“, ''Њујорк тајмс'' {{en}}</ref>
Ред 183:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|editor-last=Schlager|editor-first=Neil|title=Saint James Press Gay and Lesbian Almanac|url=http://books.google.com/books?id=ynkYAAAAIAAJ|year=1998|publisher=St. James Press|isbn=978-1-55862-358-3|pages=22-23}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Adam|first=Barry|title = The Rise of a Gay and Lesbian Movement, G | publisher = K. Hall & Co |location = |year=1987|isbn=978-0-8057-9714-5}}
* Bronski, Michael (ed.) (2003). Pulp Friction: Uncovering the Golden Age of Gay Male Pulps, St. Martin's Griffin. ISBN 978-0-312-25267-0.
|