Стипе Ђерек — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 14:
|народни херој=[[27. јул]]а [[1953]].
}}
'''Стјепан Стипе Ђерек''' ([[Љубнић]], код [[Бугојно|Бугојна]], [[7. септембар]] [[1912]] — [[Ћусина]], код [[Јајце|Јајца]], [[јул]] [[1942]]), рудар, учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[7. септембар|7. септембра]] [[1912]]. године у селу [[Љубнић]], код [[Бугојно|Бугојна]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Због недостатка материјалних средстава, после завршене основне школе, није могао наставити даље школовња, па је остао на селу и помагао оцу у сеоским пословима. Пошто није желео да се помири са тешким животом, сиромашног сељака, пошао је у свет. Најпре је дошао у [[Сарајево]], где је радио физичке послове, а потом је радио и у неким другим градовима [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Године [[1928]], као шеснаестогодишњак, отишао је у [[Белгија|Белгију]], где је осам година радио у рудницима. Као рудар, приступио је радничком покрету и учествовао у политичким и тарифним акцијама.
 
=== Шпански грађански рат ===
Као рудар, приступио је радничком покрету и учествовао у политичким и тарифним акцијама. Године [[1936]], почео је [[Шпански грађански рат|грађански рат у Шпанији]] и Стипе је добровољно, међу првим [[Југословени|југословенима]], отишао да се бори за Шпанску републику. За разлику од осталих Југословена, који су већином били у [[pešadija|пешадијским]] и [[Артиљерија|артиљеријским]], он је био једини Југословен у инжењеријским јединицама Шпанске републиканске армије. Због својих заслуга на фронту, почетком [[1939]]. године, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. После пораза шпанске републике, [[1939]]. године, заједно са осталим борцима [[Интернационалне бригаде|интернационалних бригада]], био је затворен у логору у [[Француска|Француској]].
 
=== Народноослободилачка борба ===
Половином [[1940]]. године, успео је да се са једном групом [[југословени у Шпанском грађанском рату|шпанских бораца]], пребаци у [[Југославија|Југославију]]. По доласку у земљу, вратио се у родни крај. Пошто је као шпански борац, био на мети полиције, више пута је био хапшен и малтретиран, а крајем [[1940]]. године је позван у резервни састав [[Југословенска војска|Војке Краљевине Југославије]]. У резерви га је затекао [[Априлски рат]] и капитулација. После капитулације био је заробљен, али је користећи своје искуство из Шпанског грађанског рата, успео да побегне из заробљеништва и врати се у родно место.
 
Линија 29 ⟶ 31:
Погинуо је, у јуришу на непријатељски бункер, на Бравницама, испод [[Ћусина|Ћусине]], код [[Јајце|Јајца]], почетком јула [[1942]]. године.
 
Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. јул]]а [[1953]]. године.
 
== Литература ==
Линија 47 ⟶ 49:
[[Категорија:Народни хероји - Ђ]]
[[Категорија:Бугојанци]]
[[Категорија:Рудари]]