Милан Горкић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 15:
 
== Биографија ==
Рођен је [[19. фебруар]]а [[1904]]. године у [[Брод (Република Српска)|Босанском Броду]]. Отац му је био тапетар, старији брат Владимир машиновођа, а млађи брат Богомил, био је пројектант, [[архитекта]], и живео је до [[1986]]. године у [[Чехословачка|Чехословачкој]].<ref name="obračun">[http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=87118 Staljinski obračun s jugoslavenskim partijskim vodstvom u SSSR-u]</ref>
 
Горкић је био одличан ученик и већ као гимназиста, ухапшен је због растурања револуционарног материјала и [[летак]]а. По изласку из затвора учествује у организацији омладинске комунистичке организације у [[Сарајево|Сарајеву]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије југославије]] (КПЈ) је од [[1919]]. године. Постао је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, већ [[1924]]. године, али, убрзо бива протераван из земље и постаје представник Југословенске комунистичке интернационале, од [[1924]]. до [[1927]]. године у [[Москва|Москви]], па убрзо бива изабран и у Президијум ИККИМ-а (Извршни комитет комунистичке инернационале Москве) и секретаријату КИМ-а, као и у Комисији за балканске земље.
Ред 22:
 
Милан Горкић илегално долази у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] неколико пута, али када је [[1932]]. изабран за секретара [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], забрањено му је да путује у земљу, због мера безбедности. Од [[1932]]. године ради ван земље и руководи ЦК КПЈ при Коминтерни ([[Беч]] [[Париз]], [[Москва]], од [[1932]]. до [[1936]], проводио је у Москви само два три месеца, а већ [[1935]]. делегат је на VII конгресу Коминтерне, где је изабран и у Извршни комитет. Почетком [[1937]]. године налази се у [[Париз]]у. Задњи пут у свом животу се јавља својој жени Берти Глан у Немачкој. Из Москве добија директиву да се хитно врати из Париза у Москву на реферисање.
 
Са хапшењем Горкића, ухапшено је и цело партијско представништво КПЈ у Коминтерни.<ref name="Pavlović">[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Živojin Pavlović, Bilans sovjetskog termidora: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora]</ref> Прво главни представник [[Иван Гржетић]], а затим и остали.<ref>http://books.google.rs/books?id=P4VWAAAAMAAJ&q=Sima+Markovi%C4%87&dq=Sima+Markovi%C4%87&hl=en&sa=X&ei=xSrUU4LLLazE4gSkq4H4AQ&ved=0CIkBEOgBMBQ</ref>
 
О Горкићу постоје сведочења да је у затвору био политички активан, држао је предавања о Шпанском грађанском рату и дизао морал затвореницима.<ref name="automatski generisano1">[http://vetarsabalkana.com/d/513918/d/ivan-ochak---sudby-yugoslavskih-emigrantov-i-vragov-naroda-v-sssr.pdf Ivan Očak, O sudbini obitelji jugoslovenskih emigranata "narodnih neprijatelja" u Sovjetskom Savezu]</ref> Горкић је, између осталог, пред судом оптужен и осуђен као британски шпијун.<ref>[http://books.google.rs/books?id=A6a2QgAACAAJ&dq=stevan+k.+pavlovi%C4%87+tito&hl=sr&sa=X&ei=k7zUU5qtD-P8ygPez4DoDg&ved=0CBwQ6AEwAA Stevan K. Pavlowitch, Tito - Yugoslavia's Great Dictator: A Reassessment] (str. 23)</ref> [[1. новембар|1. новембра]] [[1937]]. године је осуђен на смрт и стрељан истог дана.<ref>[http://www.yale.edu/annals/Chase/Documents/doc47chapt6.htm Resolution of the ECCI Presidium regarding the expulsion of ECCI members and candidate members and of ICC members "who turned out to be enemies of the people"], Приступљено 8. 10. 2014.</ref> Такође је оптужен за судјеловање у антипартијској организацији у Коминтерни, којом је наводно руководио [[Осип Пјатницки]]. Пјатницки и Горкић нису признали оптужницу.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Рехабилитација ==
Његова супруга се године 7. априла 1956. године, након [[Двадесети конгрес КПСС|Двадесетог конгреса КПСС]], успела изборити за одлуку о пуној рехабилитацији. За разлику од свих убијених секретара ЦК КПЈ, Горкић је и политички рехабилитован, решењем Контролне партијске комисије ЦК КПСС, 20. јуна 1956. године, као генерални секретар ЦК КПЈ.<ref name="obračun"/>
 
Године [[1977]]., више од двадесетак година после поништавања лажних оптужби против Горкића у совјетским партијским и судским органима, Тито је изјавио да ''„ни Горкић није био никакав страни шпијун“'' и како му ''„морамо дати одговарајуће место у хисторији нашег револуционарног покрета“''.
 
== Референце ==