Ами Боуе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
др М. Димић, започео уређивање странице Ами Боуе |
унос шаблона |
||
Ред 1:
{{Научник
|име = Ами Боуе
|слика = Ami boué.jpg
|ширина_слике = 200п
|опис_слике = Портрет Ами Боуе
| датум_рођења = [[16. март]] [[1794]].
| место_рођења = [[Хамбург]]
| држава_рођења= [[Немачка]]
| датум_смрти = [[21. новембар]] [[1881.]]
| место_смрти = [[Беч]]
| држава_смрти = [[Аустроугарска]]
|поље = [[Геологија]], [[Географија]]
|институција = [[Колеџ лекара и хирурга]]
|школа =
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
'''Ами Боуе''' ''(Хамбург, 16. март 1794. — Беч, 21. новембар 1881.)'', био је аустријски геолог, немачког порекла, који је одрастао и школовао се у Немачкој, а затим у Женеви, Паризу и Единбургу.
Као студент медицине на универзитету у Единбургу, упознао се са ''Robert-ом Jameson'', који га је својим предавањима из геологије и минералогија толико заинтерисовао, да је Боуе одлучио да прекине студије медицине и даље своје школовање и живот посвети изучавању геологије.<ref>Myriam COHEN, « BOUÉ AMI - (1794-1881) », Encyclopædia Universalis [en ligne], consulté le 8 octobre 2014. URL : [http://www.universalis.fr/encyclopedie/ami-boue/]</ref>
Линија 12 ⟶ 31:
== Дело ==
Ами Боуе је 1820. у свом делу ''Essai géologique sur l'Ecosse'' објавио резултате геолошких истраживања вулканских стена, у којим је по први пут, ове стене описао на на посебан и врло методичан начин.
Линија 19 ⟶ 37:
Био је и један од оснивача Француског геолошког друштва ''(Société Géologique de France)'' 1830., и један од његових председника 1835.
Царска Академија наука из Беча објавила је његове најважније радове из области геологије балканских земаља, из периода од 1859. до 1870. године.▼
▲Царска Академија наука из Беча објавила је његове најважније радове из геологије балканских земаља
Боуе је лично објавио неколико значајних дела из области геологије;
* Мемоаре из геологије и палеонтологије ''Mémoires géologiques et paléontologiques'' (у Паризу, 1832.)
* Научну студију ''La Turquie d'Europe'' (у Паризу, 1840.), у којој је изнео сопствена географска, геолошка и природословна запажања са путовања по тадашњим турским земљама на југу Европе. У овој студији Ами је обрадио делове Босне, Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније, Бугарске и Грчке, и то не само са геолошког, већ и са географског, природословног (флора и фауна) етнографског, привредног и историјског становишта.
* Етнографска карта Балкана из 1847.
*
{{clear}}
== Извори ==
{{reflist}}
| |||