Хелиоцентрични систем — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 11:
Током средњег века у [[католичка црква|римокатоличкој цркви]] преовладало је учење о геоцентричном систему, све до [[Никола Коперник|Николе Коперника]] који је у [[16. век]]у, поново промовисао хелиоцентрични систем. Написао је дело "О кретању небеских сфера" у 6 [[књига]], објављено у [[Нирнберг]]у [[1543]]. године.<ref>http://csep10.phys.utk.edu/astr161/lect/retrograde/copernican.html</ref>
Према Копернику средиште целог света је непомично Сунце, а око њега се у униформним [[кружница]] ма (данас се зна, да су [[елипса|елипсе]]) крећу Земља и остале
Његово дело је узроковало узбуну у црквеним круговима, па је [[папа]] [[1616]]. ово Коперниково дело забранио и било је забрањено све до [[1822]]. године. Остале хришћанске цркве (нпр. [[калвинизам]]) су такође биле против хелиоцентричног система, као и немали део научника онога доба: [[Франсис Бејкон|Францис Бекон]], [[Тихо Брахе]]) и др. га нису прихватали због корелације с мерењима која у то доба нису била боља од геоцентричног или [[Геоцентрични систем света|Птоломејева система]].
[[1610]]. године, [[Галилео Галилеј]] објавио је своја запажања о Јупитеровим месецима, као аргумент у корист Коперниковог хелиоцентричног система. [[1612]]. је почео да расте отпор против идеје о хелиоцентричном систему, и [[1614]]. је отац Томасо Цазини (1574—1648) прогласио Галилеове идеје опасним, и јеретичким.
Тек [[31. октобар|31. октобра]] [[1992]]. године, 359 година након процеса против Галилеја,
== Извори ==
| |||