Министарски савјет Краљевине Црне Горе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
== Дјелокруг ==
 
Књаз је постављао и разрјешавао све министре који су чинили Министарски савјет. Једног од министара књаз је постављао за предсједника Министарског савјета. Било је шест министара: војни, иностраних дјела, унутрашњих дјела (и народне привреде, пошта и телеграфа), правде, финансија и грађевина и просвјете и црквених послова.
Министарски савјет се састојао од шест ресора:
 
* Министарство војно,
Министри су били одговорни књазу и Народној скупштини за своја службена дјела.<ref>Члан 108. Устава за Књажевину Црну Гору (1905)</ref> И књаз и Народна скупштина су имали право да оптуже министра:<ref>Члан 2. Закона о министарској одговорности (1906)</ref>
* Министарство иностраних дјела,
* кад би учинио издају према отаџбини или владаоцу;
* Министарство правде,
* кад би повриједио Устав;
* Министарство просвјете и црквених послова,
* кад би примио мито;
* Министарство унутрашњих дјела и
* кад би оштетио државу из користољубља;
* Министарство финансија и грађевина.
* за издавање наредбе подручним властима да повриједе одредбе изборног закона које су јемчиле црногорским држављанима слободно бирачко право;
* за намјерно спријечавање, злоупотребом своје власти, вршења закона или законодавних рјешења или извршења судских пресуда, у случајевима када се тиме наноси штета државним или приватним интересим;
* за злонамјерно подношење неистинитих извјештаја књазу или Народној скупштини, кад би услијед њих биле донесене законодавне одлуке штетне по државу.
 
== Историјат ==
[[Датотека:Božo Petrović vojvoda.png|десно|мини|Божо Петровић, војвода]]
 
ОснованПретходник јеМинистарског [[1879]].савјета наса [[Цетиње|Цетињу]],улогом акњажеске престаовладе је дјеловатибио крајемДржавни [[1921]].савјет, уоснован [[Рим1879]]у. након одлуке народа Црне Горе да се уједини сана [[Краљевина СрбијаЦетиње|Краљевином СрбијомЦетињу]]. Од тада се Министарски савјет налазио у егзилу у [[Рим]]у. До [[1916]],. било је укупно осам предсједника Министарског савјета, а формирано је укупно 14 различитих кабинетавлада.
 
На челу првих кабинета је био од [[1879]]. до [[1905]]. године у континуитету војвода [[Божо Петровић]]. Након првог [[Устав Црне Горе (1905)|Устава Кнежевине Црне Горе из 1905. године]] предсједник Министарског савјета је био [[Лазар Мијушковић]]. Затим су предсједници били [[Марко Радуловић]] (1906—1907), [[Андрија Радовић]] (1907), др [[Лазар Томановић]] у пет мандата (1907—1909. и 1909—1911), генерал [[Митар Мартиновић]] (1912—1913), генерал [[Јанко Вукотић]] у два мандата (1913—1914. и 1915). На челу посљедњег Министарског савјета у земљи налазио се опет [[Лазар Мијушковић]] (1915—1916).