Википедија

Министарски савјет Краљевине Црне Горе — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Министарски савјет''' се налазио на врху државне службе у [[Књажевина Црна Гора|Књажевини Црној Гори]] односно [[Краљевина Црна Гора|Краљевини Црној Гори]]. Стајао је непосредно под влашћу [[Књаз (Црна Гора)|књаза господара]].
 
== ДјелокругМинистри ==
 
Књаз је постављао и разрјешавао све министре који су чинили Министарски савјет. Једног од министара књаз је постављао за предсједника Министарског савјета. Било је шест министара: војни, иностраних дјела, унутрашњих дјела (и народне привреде, пошта и телеграфа), правде, финансија и грађевина и просвјете и црквених послова.
Ред 15:
* за злонамјерно подношење неистинитих извјештаја књазу или Народној скупштини, кад би услијед њих биле донесене законодавне одлуке штетне по државу.
 
Предлог да се министар оптужи морао се поднијети писмено и садржавати све тачке оптуживања. Кад је оптужбу чинио књаз премапотписивао би је предсједник Министарског савјета. Када је предлог оптужбе долазио из средине Народне скупштине морао је бити потписан од најмање једне трећине свих народних посланика.<ref>Чланови 11—13. Закона о министарској одговорности (1906)</ref> Ако ниједну тачку оптужбе не би примила Уставом одређена већина од двије трећине свих присутних посланика предлог оптужбе је био одбачен.<ref>Члан 25. Закона о министарској одговорности (1906)</ref> Уколико би Народна скупштина ријешила да има мјеста оптужби предмет се достављао истражном одбору да поднесе тужбу Државном суду.
== Историјат ==▼
[[Датотека:Božo Petrović vojvoda.png|десно|мини|Божо Петровић, војвода]]▼
 
Оптуженом министру је судио Државни суд састављен од чланова [[Државни савјет (Црна Гора)|Државног савјета]] и чланова [[Велики суд (Црна Гора)|Великог суда]].<ref>Члан 27. Закона о министарској одговорности (1906)</ref>
Претходник Министарског савјета са улогом књажеске владе је био Државни савјет, основан [[1879]]. на [[Цетиње|Цетињу]]. До [[1916]]. било је осам предсједника Министарског савјета, а формирано укупно 14 влада.▼
 
▲== Историјат ==
На челу првих кабинета је био од [[1879]]. до [[1905]]. године у континуитету војвода [[Божо Петровић]]. Након првог [[Устав Црне Горе (1905)|Устава Кнежевине Црне Горе из 1905. године]] предсједник Министарског савјета је био [[Лазар Мијушковић]]. Затим су предсједници били [[Марко Радуловић]] (1906—1907), [[Андрија Радовић]] (1907), др [[Лазар Томановић]] у пет мандата (1907—1909. и 1909—1911), генерал [[Митар Мартиновић]] (1912—1913), генерал [[Јанко Вукотић]] у два мандата (1913—1914. и 1915). На челу посљедњег Министарског савјета у земљи налазио се опет [[Лазар Мијушковић]] (1915—1916).
▲[[Датотека:Božo Petrović vojvoda.png|десно250п|мини|Божо Петровић, војвода]]
 
Почетком [[1916]], краљ [[Никола I Петровић]] је након црногорског војног слома у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] са двором напустио земљу, отишао у егзил у [[Француска|Француску]]. Са њим је пошао дио Министарског савјета Мијушковића, а у Црној Гори су остала тројица министара.
 
Први Министарски савјет у егзилу је формирао [[Андрија Радовић]] (1916—1917). Након његове оставке и стављања на расположење интересима Србије, краљ је нови мандат повјерио [[Мило Матановић|Милу Матановићу]] (1917) а затим Евгенију Поповићу, бившем црногорском конзулу у [[Рим]]у.
 
У децембру [[1918]], Поповић је поднио оставку, а почетком [[1919]], за новог предсједника Министарског савјета је именован [[Јован Симонов Пламенац|Јован Пламенац]], главни организатор Божићне побуне, ранији предсједник црногорске Народне скупштине. Сједиште Министарског савјета је у међувремену из [[Француска|Француске]] премештено у [[Рим]].
 
Предсједник Министарског савјета Пламенац је у наредне двије године повео снажну дипломатску акцију (током Версајске конференције) у покушају да поништи нестанак црногорске независности. Широм [[Европа|Европе]], затим у [[САД]]-у и [[Аргентина|Аргентини]], основани су комитети од страних угледних људи који су водили врло живу пропаганду за црногорску независност.
 
Паралелно са тим настојањима, Пламенац је организовао логистику за црногорску Краљевску војску у касарнама на италијанској територији (Каве, Гаета, Формиа) одакле су јединице у тајности упућиване ради оружаних борби против војске Краљевине Србије у Црној Гори.
 
▲Претходник Министарског савјета са улогом књажеске владе је био [[Државни савјет, (Црна Гора)|Државни савјет]] основан [[1879]]. на [[Цетиње|Цетињу]]. До [[1916]]. било је осам предсједника Министарског савјета, а формирано укупно 14 влада.
Када је марта [[1921]]. умро краљ Никола, на владарском пријестолу га је наследила краљица [[Милена Петровић]], његова супруга. Пламенац је поднио оставку [[20. јун]]а [[1921]], а краљица Милена је указом [[28. јун]]а исте године за предсједника Министарског савјета поставила генерала [[Милутин Вучинић|Милутина Вучинића]].
 
До [[1916]]. било је осам предсједника Министарског савјета, а формирано укупно 14 влада. Предсједник Државног савјета од [[1879]]. до [[1905]]. био је у континуитету војвода [[Божо Петровић]]. Након октроисања [[Никољдански устав|Никољданског устава]] ([[1905]]) први предсједник Министарског савјета је постао [[Лазар Мијушковић]].
Током мандата генерала Вучинића, крајем [[1921]], повучена су и последња дипломатска посланства са црногорског Двора и пристигле су ноте из оних преосталих земаља које до тада нису још увијек признавале [[Краљевина СХС|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]] па су то у међувремену учиниле. Тако је Министарски савјет Краљевине Црне Горе изгубио сваки међународно-правни легитимитет.
 
Након Лазара Мијушковића (1905—1906) предсједници су били:
Генерал Вучинић је умро у августу [[1922]], а Пламенац се 16. септембра исте године прогласио за предсједника Министарског савјета одбијајући да призна краљицу Милену за легитимног намјесника - владара. Но, краљица Милена је 23. септембра [[1922]]. за предсједника Министарског савјета поставила генерала [[Анто Гвозденовић|Анта Гвозденовића]].
* [[Марко Радуловић]] (1906—1907),
* [[Андрија Радовић]] (1907),
* др [[Лазар Томановић]] (1907—1911),
* генерал [[Митар Мартиновић]] (1912—1913),
* генерал [[Јанко Вукотић]] (1913—1915).
 
На челу посљедњег Министарског савјета у земљи налазио се опет [[Лазар Мијушковић]] (1915—1916). Почетком [[1916]]. црногорски краљ [[Никола I Петровић]] је након војног слома у [[Први свјетски рат|Првом свјетском рату]] напустио земљу и отишао у егзил у [[Француска|Француску]].
Тако су у егзилу настале двије црногорске владе, но њих нико у свијету није признавао.
 
== Види још ==
Линија 45 ⟶ 40:
 
== Извори ==
{{Извори|2}}
 
[[Категорија:Књажевина и Краљевина Црна Гора]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Министарски_савјет_Краљевине_Црне_Горе”