Фатимидски калифат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 69:
}}
'''Фатимидски калифат''' била је [[Шиитски ислам|шиитска]] држава на територији данашњег [[Египат|Египта]] основана 909. године у [[Тунис
== Настанак ==
Фатимидски калифат успостављен је 909. године у Тунису. Од самог настанка био је у сукобу са [[Багдадски калифат|Багдадским (Абасидским) калифатом]]. Оснивач Фатимидског калифата био је [[Абдулах ел Махди Билах]], шиит. Тако је створена прва шиитска држава. Египћани су сматрали да је Хусеин потомак [[Фатима|Фатиме]], једине [[Мухамед
== Владавина калифа ==
Фатимидски калифат је свој врхунац досегао у 10. веку. Међутим, због сталних сукоба увозних турских и црначких плаћеничких трупа, ова моћ брзо је почела опадати. Последњи калиф који је представљао какву-такву силу био је [[Хаким]]. Убијао је кога је стигао, а, чини се, највише сопствене везире. Прогонио је и припаднике других религија. Хришћане и Јевреје терао је да се облаче у црну одећу и да јашу само магарце. Док су били у купатилу, хришћани су око врата морали носити крст, а Јевреји звоно како би их разликовали од муслимана. Цркву Светог Гроба је разорио, а себе прогласио божанством. Прихватила га је секта Друза. Убијен је 1021. године у завери коју је организовала његова сестра коју је оптужио за неморал.
== Владавина везира ==
Након Хакимове смрти власт у Египту преузимају везири који су лако управљали младим калифима. У то време пада долазак крсташа у Свету земљу. Везир [[Ал-Афдал Шаханшах|ел Афдал Шаханшах]] слао је неколико експедиција у напад на [[Јерусалимска краљевина|Јерусалимску краљевину]]. Походи су се углавном завршавали неуспехом ([[Битка код Рамле|Битке код Рамле]]). На месту калифа налазио се [[
== Крсташки походи на Египат ==
{{main|Крсташки походи на Египат}}
Шавар је 1163. године смењен у дворским сукобима. Наследио га је везир [[Дирхам]]. Шавар шаље позив у помоћ зенгидском владару [[Нур ад Дин
Шавар тада, страхујући од Нур ад Дина, мења страну и склапа савез са Амалриковим крсташима. Амалрик прихвата савезиштво и [[Опсада Билбаија|опседа Ширкуа у Билбаи]]. Како би помогао своме војсковођи, Нур ад Дин напада крсташке државе на северу. У [[битка код Харима|бици код Харима]] заробио је најважније крсташке бароне ([[Рајмунд III од Триполија|Рајмунда III]], [[Боемунд III од Антиохије|Боемунда III]], [[Жосцелин III од Едесе|Жосцелина III]]). Амалрик је принућен да се врати у Јерусалим како не би изгубио краљевину.
Ред 88:
Међутим, савезништво је раскинуто већ следеће године када Амалрик покреће нови поход у намери да освоји Каиро. Ширку је успео да потпуно протера крсташе из Египта и јануара 1169. године тријумфално уђе у [[Каиро]].
== Губитак независности ==
Ширку постаје везир египатског султана. Међутим, умире након само три месеца после пијанке. Велики везир сада постаје Саладин. Читава контрола над Фатимидским калифатом била је у његовим рукама. Калифова мамелучка гарда покушала је да га избаци из Каира. Овај покушај завршен је неуспехом. Саладин је напао мамелучки логор док они нису били у њему и заробио им жене и децу. Мамелуци су морали да га моле за животе својих породица. На крају су сви [[Мамелуци]] измасакрирани. Саладин је сада постао апсолутни владар Египта. Највећу шиитску државу приклонио је Багдадском калифату. Ел Адид је сада постао непотребан и уклоњен је након само неколико месеци. Фатимидски калифат је престао да постоји.
== Види још ==
* [[Фатимиди]]
== Извори ==
* Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић
| |||