FidoNet — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Početna verzija članka |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 18:
</div></div>
'''FidoNet''' je svetska kompjuterska mreža koja se koristi za komunikaciju između više [[BBS]]-a. Koristi sistem skladištenja i prosleđivanja za razmenu privatnih ([[imejl]]) i javnih (forumskih) poruka između BBSa u mreži, kao i drugih datoteka i protokola
FidoNet sistem je zasnovan na velikom broju malih interaktivnih programa. Samo jedan od njih je u direktnoj interakciji sa BBS sistemom, i on je jedini deo koji mora biti povezan da bi podržao drugi BBS softver. Ovo u velikoj meri olakšava portovanje, a FidoNet je bio jedna od retkih mreža široko podržana od strane gotovo svih BBS softvera, kao i jednog broja onlajn servisa koji nisu bili BBS. Ova modularna konstrukcija takođe dozvoljava FidoNet-u da lako zameni sistem kompresije podataka, što je bilo važno u eri komunikacije koja se bazira na modemu koji koristi telefonske veze sa visokim troškovima daljinskog pozivanja.
Brz napredak brzine modema tokom ranih devedesetih, zajedno sa rapidnim smanjenjem cena kompjuterskih sistema i sistema skladištenja načinio je BBS sve popularnijim. Do sredine devedesetih, bilo je skoro 40
Velika dostupnost jeftinog povezivanja na [[internet]] od sredine devedesetih smanjila je potrebu za FidoNetovim sistemom skladištenja i prosleđivanja, pošto se bilo kom drugom sistemu na svetu tada moglo pristupiti po jednakoj ceni. Direktno biranje ka lokalnom BBSu je ubrzo opalo. Dostupnost povezivanja na internet je svakako univerzalna, i, bez obzira što mu se upotreba znatno smanjila od ranih devedesetih, FidoNet ostaje u upotrebi širom sveta.
== Tehnička struktura ==
FidoNet je projektovan tako da koristi [[dial-up]] pristup zasnovan na modemu između BBS-a, i veliki deo njengove politike i strukture to i odražava.
Ред 33:
Netmail je dozvoljavao priloge od jednog dokumenta po svakoj poruci. Ovo je dovelo do serije tzv. „piggyback“ protokola koji su uneli dodatne opcije u FidoNet tako što su dvosmerno prenosili informacije kao dokumente u prilogu. U ovo je spadala i automatska distribucija dokumenata i prenos podataka za igre unutar BBSa.
Najviše korišćen piggyback protokol bio je ''Echomail'', javne diskusije po prirodi slične [[Usenet]] njuzgrupama. Echomail podržava raznovrstan softver koji skuplja nove poruke sa lokalnih javnih BBS foruma
Echomail je bio toliko popularan da je za mnoge korisnike Echomail bio FidoNet. Privatne Netmail poruke između dvoje ljudi bile su relativno retke.
=== Geografska struktura ===
Fidonet je politički organizovan u strukturu stabla, gde su različiti delovi stabla birali sopstvene koordinatore. Hijerarhija FidoNeta sastojala se od ''zona'', ''regija'', ''mreža'', ''čvorova'' i ''tačaka'' koje su bile organizovane manje-više geografski.
Ред 51:
Svaka zona je podeljena na regione koji su razdeljeni na mreže, koje se sastoje od pojedinačnih čvorova. Zone 7-4095 se koriste za othernet; grupe čvorova koji koriste kompatibilan softver sa Fido softverom, da prenose sopstvene poruke bez da ih na bilo koji način kontroliše politička struktura FidoNeta. Korišćenje neiskorišćenih brojeva zona obezbedilo je to da svaka mreža ima jedinstven skup adresa, čime su se izbegli potencijalni problemi rutiranja i dvosmislenosti za sisteme koji su pripadali različitim mrežama.
=== FidoNet adrese ===
FidoNet adrese se eksplicitno sastoje od broja zone, broja mreže (ili regije), kao i broja čvora. One su napisane u obliku Zona:Mreža/Čvor. Struktura FidoNet-a takođe omogućava semantičko označavanje regiona, domaćina, i statusa čvorišta za pojedine čvorove, ali taj status nije direktno ukazan glavnom adresom.
Ред 59:
Da bi se postiglo redovno ažuriranje, koordinatori svake mreže održavaju listu sistema u svojim lokalnim sredinama. Liste se redovno prosleđuju nazad Međunarodnom koordinatoru putem automatizovanih sistema. Međunarodni koordinator tada sastavlja novu listu čvorova i generiše listu izmena (nodediff) koja se distribuira operaterima čvora da ih ubace u već postojeće liste čvorova.
=== Usmeravanje FidoNet pošte ===
U teorijskoj situaciji, čvor normalno prosleđuje poruku čvorištu. Čvorište, koje funkcioniše kao distributer za poštu, zatim šalje poruku koordinatoru mreže. Odatle se ona može poslati preko regionalnog koordinatora, ili na neki drugi sistem specijalno podešen za tu funkciju. Poruka na druge zone može biti poslata preko zone-kapije.
Ред 87:
Fidonet sistem je najbolje adaptiran u okolini u kojoj je lokalna telefonska usluga bila jeftina a pozivi na daljinu (ili međugradsko slanje podataka preko tehnologije paketnog prenosa) skupi. Tako je loše radio u Japanu, gde su čak i lokalni pozivi skupi, ili u Francuskoj, gde su troškovi lokalnog poziva i konkurencija sa Minitelom ili drugim mrežama podataka ograničile njegov rast.
=== Tačke ===
Kako je broj poruka u Echomailu porastao tokom vremena, postalo je veoma teško korisnicima da održe korak sa obimom dok su prijavljeni u lokalni BBS. Tačke su uvedene da reše ovo pitanje, omogućivši tehnički potkovane korisnike da dobiju već kompresovani i Echomail (i Netmail) na gomili i pročitaju ih lokalno na sopstvenim računarima.
Ред 98:
U drugim delovima sveta, pogotovo u Evropi, bilo je drugačije. Suprotno od Severne Amerike gde su lokalni pozivi obično besplatni, u Evropi se meri njihova dužina pa postoji potreba da se vreme poziva što više skrati. Softver tačaka koristi standardnu kompresiju ([[ZIP]], [[ARJ]], itd) i zbog toga su pozivi trajali svega nekoliko minuta dnevno.
U Evropi (Zona 2) korišćenje tačaka je postalo veoma popularno. Mnogi regioni slali su liste tačaka zajedno sa listom čvorova. Segmenti liste tačaka održavaju administratori mreža i regiona, administratori tačaka u zoni sastavljaju ih u liste tačaka zone. Na vrhuncu FidoNeta bilo je preko 120
=== Tehničke specifikacije ===
FidoNet sadrži nekoliko tehničkih specifikacija za kompatibilnost između sistema. Najosnovniji od svih je bio FTS-0001, sa kojima su svi FidoNet sistemi morali da budu usaglašeni, što je bio minimalan uslov. FTS-001 je definisao:
* Rukovanje – protokoli koje koriste softveri za poštu da identifikuju jedan drugog i razmene meta informacije o sesiji
Ред 108:
Druge specifikacije koje su često korišćene ticale su se Echomail-a, različitih protokola transfera i metoda rukovanja (na primer Yoohoo/Yoohoo2u2, EMSI), kompresije dokumenta, formata liste čvorova, transfera preko pouzdanih mreža poput Interneta (Binkp) i druge stvari.
=== Sat za poštu u Zoni ===
Pošto su kompjuterske oglasne table koristile iste telefonske linije za prenos pošte koje su koristili i obični korisnici BBS-a, politika FidoNet-a diktira da barem jedna određena linija mora biti dostupna za prijem pošte sa drugih FidoNet čvorova u toku određenog sata svakog dana.
''Sat za poštu'', kako je nazvan, razlikovao se u zavisnosti od geografske lokacije čvora, i bilo je određeno da
== Vidi još ==
| |||