Опсада Мадрида — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Битка |
|||
Ред 24:
Шпански грађански рат започео је неуспешним [[Франсиско Франко|Франковим]] пучем од [[18. јул]]а 1936. године против Владе Народног фронта Шпанске републике. Републиканска влада је у почетку била несигурна за следећи корак. Наиме, нису се усуђивали да предају оружје у руке активистима [[Национална конфедерација рада|Националне конфедерације рада]] и [[Генерални савез радника|Генералног савеза радника]], јер је и сама социјалистичка [[Шпанска револуција]] већ узела маха. Када су припадници градске милиције почели да масовно пребегавају Франковим снагама, Влада је одлучила да свима подели оружје. [[Долорес Ибарури]] „Ла Пасионарија“ тада је преко радија узвикнула ''Неће проћи!'' ([[Но пасаран]]) апелујући на грађане Мадрида да пруже отпор пучистима. У међувремену су нацистичка Немачка и фашистичка Италија послале Франку авионе и оклопне јединице за напад на Мадрид, док је Легија Кондор деловала независно од Франкових официра.
Франков генерал [[Емилио Мола]] напао је Мадрид 8. новембра 1936. са 20,000 војника, док су Републиканци имали 12,000 у Карабаншелу и 30,000 војника за главни удар националиста код Касе дел Кампо. Истог дана у Мадрид је стигла [[Једанаеста интернационална бригада]] од 1900 бораца, чин који је имао охрабрујући ефекат на браниоце Мадрида.<ref name="COLODNY">''[http://web.usal.es/~iea/Texts/WebQuests_Americans/Unit_6/Bessie_Text_4_6.PDF The International Bridgades]'' - Colodny, Robert G. Accessed 2008-05-12.</ref><ref>Beevor, p137</ref> Два дана после, са Арагонског фронта стигли су и анархистички борци под командом [[Буенавентура Дурути
Фронт се стабилизовао у децембру 1936, а протезао се преко реке Манзанарес у Универзитетском граду, преко парка у Каси дел Кампо и преко улица четврти Карабаншел.
|