Википедија

Црни Тимок — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Ред 7:
| опис_м = Слив Тимока
| дужина = 84
| висина_извора =
| висина =
| проток =
| површина_слива = 10031.003
| извор =
| ушће = [[Зајечар]]
Ред 21:
'''Црни Тимок''' или Црна река или Кривовирски Тимок је [[река]] у источној [[Србија|Србији]].
 
Река извире испод планине [[Велики Маљеник]] у области [[Кучај|Кучајских планина]]. Одатле тече поред села [[Криви Вир]] ка североистоку и после 84 -{km}- улива се у [[Бели Тимок]] код [[Зајечар]]а и заједно чине [[Тимок|Велики Тимок]] или само [[Тимок]].
 
Интересантно је да на неким местима има веома кривудав ток.
Ред 28:
Извире испод јужних падина планине [[Кучај]], у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 метра надморске висине, недалеко од насеља [[Криви Вир]]. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину, а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину.
 
Најпознатије притоке су [[Злотска река|Злотска]], [[Шарбановачка река|Шарбановачка]], [[Валакоњска река|Валакоњска]] и [[Осинићка река]]. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 километраkm дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 km од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од [[Гамзиградска бања|Гамзиградске бање]] је касноантички локалитет [[Ромулијана|Феликс Ромулијана]]. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Србије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 km, до састава са [[Бели Тимок|Белим Тимоком]]. Црни Тимок је дугачак 84 km, а површина његовог слива обухвата 1 233 km². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 km³/s.
 
Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у [[Бор (град)|Бору]] који добија воду из [[Борско језеро|Борског језера]], док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црни_Тимок”