Сцинтиграфија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 13:
'''Сцинтиграфија''' је нуклеарна медицинска дијагностичка метода којом се уживо врше записивања варничења изотопа (радиофармацеутика). Заснована је на регистровању просторне расподеле гама зрачења, специјалном камером, након оралног или парентералног уноса прописане дијагностичке дозе и врсте радиоактивног изотопа. Сцинитиграфија се разлику од снимања рендгеном, по томе што код ове методе спољне, Х-зрачење, пролази кроз тело да би формирало слику на рендгенограму.<ref>Cook GJR, Fogelman I. ''Diagnostic nuclear medicine.'' In: Rubens RD, Mundy GR editors. Cancer and the skeleton. London (UK): Martin Dunitz, Ltd; 2000. p. 92–111</ref>
Метода сцинтиграфије намењена је за испитивање облика, величине и положаја појединих органа или органских система, и анализу равномерности расподеле (хомогеност) унетог радионуклеида, што има посебан значај у дијагностици. Њен значај огледа се и у томе што, за разлику од других метода пружа могућност истовременог испитивања морфологије и функције органа.
Иако је сцинтиграфија постала позната метода за детекцију неопластичких лезија јер има високу сензитивност због ниже специфичност, она се често комбинује са [[Магнетна резонантна томографија|МРТ]].<ref>. Pomeranz SJ, Pretorius HT, Ramsingh PS. ''Bone scintigraphy and multimodality imaging in bone neoplasia: strategies for imaging in the new health care climate.'' Semin Nucl Med 1994; 24:188–207</ref>
Ова нуклеарно-медицинска метода је једноставна за извођење јер је неинвазивна, дозе озрачености болесника су много мања него при радиолошким тестовима, а нежељена дејства примењених радиофармацеутика су изузетно ретка.
| |||