Википедија

Државни савет Краљевине Југославије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Другачија подјела рада
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Државни савет Краљевине Југославије''' је био врховни управни суд у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]].
 
Линија 6 ⟶ 5:
Државни савет Краљевине Југославије је као врховни управни суд наследио Државни савет у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] чије је уређење било прописано ''Законом о Државном савету и управним судовима'' од [[17. мај]]а [[1922]]. Затим, према [[Видовдански устав|Видовданском уставу]] ([[1921]]) постојао је Државни савет са следећим дужностима: као највиши управни суд решавао је о споровима управне природе, као управни орган врховне државне управе решавао је о актима управне природе за које је било потребно његово одобрење, вршио је надзорну власт над самоуправним јединицама, решавао је сукобе о надлежности између државних управних власти и између државних и самоуправних власти, решавао је и о другим питањима која би му била стављена у надлежност.<ref>Члан 103. Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)</ref>
 
Државни савет је радио у саставу одељења, иа Општеподела седницерада међу њима се одређивала сваке године.
 
Одељења Државног савета:<ref>Састав одељења Државног савета и подела рада за 1932. годину</ref>
* Прво одељење — предмети Председништва Министарског савета, Министарства спољних ипослова, предмети Одељења вера Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, све самоуправне ствари премапо „Законузакону о општинама“општинама, пресудесамоуправни Управног суда у Сарајеву, предмети Министарства трговинебуџети и индустрије, сукоби надлежности;
* Друго одељење — предмети Министарства трговине и индустрије, Министарства просвете, Министарства социјалне политике и народног здравља, иМинистарства социјалнепољопривреде политикеса свим предметима аграрне реформе било да је по истим одлуку донео министар или управни суд;
* Треће одељење — предмети Министарства војске и морнарице, Министарства грађевина и Одељења пошта и телеграфа Министарства саобраћаја;
* Треће одељење — пресуде Управног суда у Дубровнику, дисциплинске кривице и предмети Министарства правде и вера;
* Четврто одељење — царински ипредмети, трошарински предмети, сви спорови по закону о таксама, предмети по девизама и валутама, све монополске кривице ибез осталиобзира административникоји споровије управни суд Министарствадонео финансијаодлуку;
* Пето одељење — предмети Министарства војскесаобраћаја, и морнарице,Министарства шума и рудника, сви предмети аграрне реформе, пресуде управних судова у Београду идисциплинске Скопљукривице;
* Шесто одељење — персонални предмети Министарства финансија (постављења, разврставања, унапређења, отпусти, пензије) и остали административни предмети Министарства финансија, сви предмети по закону о непосредном порезу било да је одлуку донео министар или управни суд, као и предмети Министарства правде.
* Шесто одељење — предмети Министарства саобраћаја, грађевина, пошта и телеграфа, пољопривреде и вода и пресуде управних судова у Загребу и Цељу.
 
Пресуде управних судова су долазиле у одељења у која су по самом предмету спадале.
Председник Државног савета је по потреби сазивао Општу седницу и она је могла одлучивати ако су били бар две трећине чланова присутни. Одлуке Опште седнице биле су обавезне за одељења.
 
Председник Државног савета је могао у циљу одржавања једнообразности у правосуђу у Државном савету према потреби сазивати Општу седницу Државног савета. Она је могла решавати ако је било присутно бар две трећине свих чланова. Одлуке Опште седнице биле су обавезне за одељења.<ref>Члан 3. Закона о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима (1929)</ref>
 
== Састав ==
Линија 30 ⟶ 31:
 
== Извори ==
{{Извори|2}}
 
[[Категорија:Политика Краљевине Југославије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Државни_савет_Краљевине_Југославије”